Kako mali stan pretvoriti u kuću

U arhitekturi Beograda trebalo bi koristiti akumulirane priče iz prošlosti, kaže An Lakaton, francuski arhitekta.

Rad na povećanju i obogaćivanju prostora, a nikako rušenje i menjanje po svaku cenu, moto je francuske arhitektonske agencije „Lakaton i Vasal”, kojoj je posvećena izložba „Arhitektura stanovanja i javnih prostora”, otvorena u Francuskom institutu u Beogradu (izložba je otvorena do 2. maja).

An Lakaton, arhitekta, lično je prisustvovala otvaranju izložbe, a posle toga održala predavanje na Arhitektonskom fakultetu. Dok razgovaramo u pauzi između izložbe i predavanja priznaje da, uprkos tome što je dosta znatiželjna, nije uspela mnogo da vidi od Beograda za samo jedan dan.

No, uzimajući u obzir njen osnovni pristup arhitekturi, citiran na početku, smatra da ovde treba akumulirati priče iz prošlosti i koristiti ih. A kako iskoristiti dve reke koje protiču kroz Beograd? To je ipak nešto za šta odgovor treba tražiti ovde, na licu mesta, kaže.

Na izložbi je na dvadesetak panoa predstavljeno nekoliko najznačajnijih projekata agencije „Lakaton i Vasal”, kao što je rekonstrukcija muzeja Palate Tokio ili transformacija stambene kule Boa le Pretr (na fotografijama) u Parizu. An Lakaton kaže da ne bi mogla da izdvoji nijedan od ovih projekata kao najznačajniji, jer su svi povezani.

To je kao porodica projekata, jer oni se nastavljaju i dopunjuju, objašnjava ona, ističući da njihova agencija, nastojeći da sačuva slobodu prostora, stvara konstrukcije sa velikim brojem otvora i pristupa u kojima čovek može da osluškuje kišu, da uživa u svetlosti i u izlasku sunca. Kako je upravo takav dodir sa prirodom mogućno postići u jednom  prenatrpanom gradu?

– U nekim stanovima možemo da stvorimo uslove da ljudi ostanu u kontaktu sa prirodom iako je to urbana sredina – tvrdi An Lakaton. – Kada govorimo o prenatrpanom gradu, tu govorimo o gustini stanovanja koja ne bi smela da ugrozi lični i individualni prostor nijedne osobe. Naprotiv, gustina stanovanja treba da omogući da svako dobije još veći prostor za život. To ne važi samo za stanove već i za parkove, škole, kancelarije i dovodi  nas do toga da arhitektonski i urbanistički pristup treba da krene od samog čoveka, od individue, a ne od globalnog posmatranja.

U tom smislu izuzetno je zanimljiva transformacija stambene kule Boa le Pretr u Parizu, gde je stari soliter iz šezdesetih godina sačuvan i dograđen sa staklenom opnom i terasama, a stanovi preuređeni i okrenuti ka gradskoj panorami.

An Lakaton kaže da je ta transformacija deo jednog šireg projekta o upotrebi urbanog nasleđa. U Francuskoj se, kao i u mnogim drugim zemljama, uništavaju te zgrade iz šezdesetih godina, a agencija „Lakaton i Vasal” pak nastoji da odbrani deo tog nasleđa i da ga duboko oplemeni.

Na pitanje da li je ovo mogućno izvesti na svim soliterima ili samo na određenim, An Lakaton kaže:

– Odgovorno tvrdim da može da se izvede svugde. To je posao koji ne polazi od ideje oblika ili transformacije oblika, već od same unutrašnjosti objekta. Dakle, nije problem da to bude neki visoki soliter, nego je problem da se promene uslovi stanovanja, da budu bolji. Razmišljajući o unutrašnjosti objekta, mi želimo da otvorimo prostor, da ga proširimo, da izađemo ka spoljašnjosti, da jedan mali stan pretvorimo u kuću. Takav projekat je i ekonomičan.

Transformacija ovog solitera odgovara polovini cene koju bismo imali kad bismo morali da srušimo celu zgradu i sagradimo novu. A kad je reč o zgradama koje nisu u Parizu, cena odgovara čak jednoj četvrtini onoga što bi moralo da se plati kad bi se uništio i ponovo gradio objekat. Mi dajemo novi život soliteru za sledećih 20 ili 30 godina i uz to, što je takođe veoma važno, omogućavamo stanovnicima tih solitera da ostanu u svojim stanovima dok se vrši transformacija.

Ekonomičnost je pravilo i ključ svega, tvrdi An Lakaton, naglašavajući da za njih u agenciji ona ne znači restrikciju nego slobodu da oplemene prostor tako da on postane „darežljiv” prema onima koji u njemu žive. Govoreći o ovoj temi, dolazimo do još jednog veoma važnog domena u radu agencije „Lakaton i Vasal”, a to je davanje važnog mesta domenu zadovoljstva, neočekivanog i poetičnog, što na prvi pogled odudara od efikasnosti.

– Zadovoljstvo, neočekivano i poetično fundamentalni su za arhitekturu. Ne mogu da kažem da je to suprotno pojmu efikasnosti, jer ako postoji efikasnost, ekonomičnost, onda možete biti još poetičniji i još kreativniji. Prostor arhitekte jeste sazdan od poezije i osećajnog, ali i od egzaktnosti i strogoće, jer to su stvari koje u arhitekturi idu zajedno. Dakle, mi prilazimo urbanizmu sa unutrašnje strane, ali sa nogama čvrsto na tlu – zaključuje An Lakaton.