U ponedeljak, 11. aprila, počela je Sedmica održive energije u Evropskoj uniji, što je prilika da se promoviše štednja energije i obnovljive energije. Pogotovo jer neke vrste obnovljive energije nisu dostigle nivo rasta predviđen u evropskim tekstovima.
Od 11. do 15. aprila, Evropa je rešila da promoviše održivu energiju – izraz koji obuhvata energetsku efikasnost i obnovljive energije. Planirano je da 30.000 učesnika iz 43 zemlje izloži svoje radove putem raznovrsnih manifestacija: otvorenih-vrata, konferencija, debata, različitih pokretačkih inicijativa... Samo u Briselu biće organizovano 150 manifestacija. U sredu, 13. aprila održan je, na primer, simboličan vizuelni događaj nazvan Energy efficiency: the winning track (Energetska efikasnost: pobednička staza), tokom kojeg se sedam frižidera takmičilo u specijalnoj trci iz koje je kao pobednik izašao energetski najefikasniji frižider. Ova manifestacija imala je za cilj da istakne prednosti označavanja nivoa energetske efikasnosti evropskim potrošačima.
Udeo obnovljive energije je skoro udvostručen u prethodnih 10 godina
Ove nedelje Evropska unija ima priliku da preispita mesto obnovljivih energija u njenom energetskom miksu i naročito njihov razvoj poslednjih godina. Prema Eurostatu, statističkom zavodu Evropske unije, iako je nafta ostala glavni izvor energije u 27 zemalja EU sa 37% ukupne domaće potrošnje u 2009. godini, izvori energije postali su raznovrsniji. Udeo obnovljivih energija je skoro udvostručen, polazeći od 5% bruto domaće potrošnje energije u 1999. do 9% u 2009. godini, dok je potrošnja gasa porasla sa 22% na 24%. Udeo nuklearne energije praktično ostaje nepromenljiv, sa stabilnih 14% u toku tog perioda, dok je potrošnja nafte opala sa 39% na 37% a čvrstih goriva sa 18% na 16%.
Ovaj rast obnovljive energije vidljiv je kod svih država članica ali najveći porast zabeležen je u Danskoj (od 8% 1999. do 17% 2009. god), u Švedskoj (sa 27% na 34%), u Nemačkoj (sa 2% na 8%), u Portugalu (sa 13% na 19%), u Slovačkoj (sa 3% na 7%), kao i Španiji (sa 5% na 9%) i Mađarskoj (sa 3% na 7%).
Nisu ostvareni svi ciljevi iz Bele knjige koji se tiču obnovljivih energija
Iako je Evropa podsticala korišćenje obnovljivih izvora, razvoj svih vrsta energija nije bio homogen i dobrovoljni ciljevi postavljeni u evropskoj Beloj knjizi nisu svi dosegnuti sudeći prema posledenjem barometru Eurobserv'ER. Energija vetra i fotonaponska energija dosta su nadmašile zadate ciljeve sa 86.000MW uređaja za korišćenje energije vetra instaliranih 2010. godine prema 40.000 MW koliko je EU imala za cilj, i 23.700MW fotonaponskih sistema naspram ciljanih 3.000. Isto važi i za toplotne pumpe sa ostvarenih 14.614MW krajem 2010. godine, a kao cilj je bilo predviđeno 5.000MW.
Nasuprot tome, toplotni prijemnici sunčeve energije (solarni kolektori) veoma su podbacili sa ostvarenih 35,6 miliona metara kvadratnih dok su predviđeni ciljevi bili 3 puta viši (100 miliona kvadratnih metara). Hidroelektrična energija je u EU dostigla 13.000MW krajem 2010. godine dok je za cilj bilo određeno 14.000MW, dok je geotermalna energija došla blizu svog cilja - 1.000 MW sa instaliranih 900MW. Biogas je takođe u zaostatku sa ostvarenih 8,7 Mtep (mega hiljada m3) naspram predviđenih 15. Sličan je rezultat i biogoriva: dok je evropska direktiva predvidela stopu od 5,75% učešća tokom 2010. godine, ta stopa je bila samo 4,8%.
U okviru energetsko-klimatskog paketa koji je izglasan 2008. godine, EU je postavila nove ciljeve razvoja obnovljive energije. Ovog puta obavezujuća, nova direktiva ima za cilj da se dostigne 20% učešća obnovljivih energija u bruto potrošnji energije do 2020. godine. Direktiva obuhvata i minimalnu stopu od 10% obnovljive energije (biogoriva ili dr) u transportnom sektoru. Ovo je sada novi standard koji bi trebalo da predstavlja referentnu vrednost kojom će se meriti ostvareni napori svake zemlje članice.
