Poskupljenje daljinskog grejanja za 30 odsto u gotovo svim većim gradovima Srbije i najava poskupljenja električne energije od januara 2011. godine za skoro isti procenat prilično će opustošiti novčanike građana.
Većina se već sada snalazi kako zna i ume i smanjila je kupovinu na najmanju moguću meru, ali su svi svesni da je to samo kratkoročno rešenje. Jedan od najboljih načina kako bi se troškovi drastično smanjili ukoliko bi u Beogradu i Srbiji bile građene energetski efikasne zgrade.
Profesor dr Branislav Todorović, predsednik Društva za grejanje, hlađenje, klimatizaciju, ventilaciju i osvetljenje pri Savezu inženjera i tehničara, kaže da se od ukupne potrošnje energije koja obuhvata industriju, osvetljenje, stambene zgrade i saobraćaj, u zgradarstvu najviše troši energije i to do 40 odsto.
– Teza da se kod nas troši mnogo više energije nego u našoj zemlji nije tačna. Činjenica je da se niko u svetu nije proslavio sa energetskom efikasnošću i velika je zabluda da se tome u svetu pridaje toliki značaj koliko mi smatramo da ima. Slična situacija je i u našoj zemlji, jer imamo problema sa finansijama. Danas u tome prednjače Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države – ističe Branislav Todorović, za „Potrošač”.
On podseća da su energetski stručnjaci još pre više od 25 godina, kada nije bilo većih problema sa energijom, pričali na tu temu i kritikovali što se prilikom gradnje novobeogradskih blokova koristi sirovi materijal.
– Prvi korak u uvođenju energetske efikasnosti jeste da se poprave stare zgrade koje su zidane po prevaziđenim standardima. Kada bi sve zgrade koje su građene od 1980. godine u Beogradu i Srbiji bile preuređene trošilo bi se za trećinu energije manje nego što je danas slučaj. Bilo bi sjajno i apsolutno isplativo ulagati u te objekte – tvrdi Todorović.
Najveći problem su finansije koje bi vrlo malo građana i domaćinstava mogli da ispune. Ako bi naša država prihvatila da zajedno sa drugim zemljama gradi nuklearnu elektranu u Bugarskoj, sigurno bi dobila kredit.
– Malo je banaka koje su spremne da daju kredite da bi neko obnovio stare zgrade ili stanove. U susednoj Rumuniji, država čak finansira i pomaže takve projekte kreditiranjem. Za obnovu takvih zgrada je postojalo raspoloženje i vodio sam kurseve u nekoliko banaka gde sam obučavao ljude koji daju kredite, da razumeju zašto ga daju. Drugo je pitanje da li su ti krediti povoljni i kolika je kamata – kaže Todorović.
Naš sagovornik kaže da se u svetu grade energetske zgrade koje neće trošiti goriva koja štete ljudsku okolinu i ozonski omotač. Ta zgrada mora da bude istovremeno proizvođač potrebne energije.
– Ona će i trošiti energiju, ali će biti iz obnovljivih izvora. Mora da bude sagrađena tako da traži najminimalnije potrebe za grejanje, hlađenje ili klimatizaciju. Energiju će proizvoditi iz obnovljivih izvora energije kao što su sunce, vetar, geotermalna energija i slično. To je težnja da u budućnosti bude što više takvih zdanja – naglašava prof dr Branislav Todorović.
Na pitanje šta bi trebalo da urade građani da bi jedna zgrada mogla da bude energetski efikasna, Todorović kaže da je najvažnije da bude izolovana na najbolji mogući način.
– Treba postavljati kvalitetne prozore koji ne produvavaju i propuštaju energiju. Neki ljudi kažu da ne mogu mnogo toga da urade, jer njihovi stanovi imaju veliki broj prozora. To nije tačno jer ima sjajnih stakala koja imaju odlična svojstva i dobro štite stanove – kaže Todorović.
Drugi korak je da takva zgrada troši obnovljive izvore energije, kao što su „foto volt tajam”. To znači da bi na zgrade trebalo da se instaliraju foto-ćelije koje odmah stvaraju električnu energiju. To, za sada, nije dovoljno efikasno.
– U Beogradu je sagrađena zgrada kod železničke bolnice, na Dedinju, na uglu ulica Teodora Drajzera i Užičke čiji je sav krov pokriven foto-ćelijama. Ona sama sebi pravi struju. Čak ako proizvodi više struje, višak energije se vraća u energetski sistem – zaključio je prof. dr Branislav Todorović za „Potrošač”.
