Termoizolacija montažnih kuća - saradnjom sa proizvođačem do bolje izolacije

20.04.2010. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

U tipičnoj kući sa drvenom konstrukcijom, kakve su na primer montažne kuće koje se proizvode u Srbiji, drvena konstrukcija može da pokriva od 20 do 30% površine zida. Zapravo, četvrtina ili trećina površine zidova nema termoizolaciju u sendviču spoljašnje i unutrašnje obloge zida već samo drvo koje predstavlja vrstu hladnog mosta.


prikaz termičkog mosta u sendvič zidu sa drvenom konstrukcijom i oblogom od OSB-a bez dodatne spoljašnje termoizolacije, izvor www.finehomebuilding.com

Spoljašnji zidovi kuća sa drvenom konstrukcijom zapravo su sendvič zidovi sa ispunom od mineralne vune ili EPS-a (stiropor). Sa unutrašnje strane zid je obložen gips-kartonskim pločama (direktno na konstrukciju ili preko OSB-a), a sa spoljašnje strane OSB pločama.

Dodatno, obično se sa spoljašnje strane postavlja i kontakt fasada (demit fasada) sa 5 ili 8cm izolacije od EPS-a. Ova spoljašnja dodatna izolacija veoma je važna upravo zbog toga što drvena konstrukcija čini hladan (termički) most između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Koeficijenti toplotne provodljivosti termoizolacionih materijala bolji su od koeficijenta za drvo pa ona mesta gde u zidu stoji konstrukcija predstavljaju slabe tačke objekta gde temperatura lakše prolazi sa jedne na drugu stranu zida težeći da se izjednači. Tuda tokom leta u kuću ulazi izvesna količina toplote a zimi hladnoće.

EPS obogaćen ugljenikom - "sivi stiropor"

EPS (ekspandirani polistiren) poznat je pod imenom koje je tom proizvodu dala nemačka kompanija BASF koja je i prva napravila ovaj materijal - stiropor (Styropor). Pre nekoliko godina ista kompanija dodala je ovom materijalu oko 20% ugljenika i time otprilike za isti procenat poboljšala njegove karakteristike toplotne provodljivosti ali i trajnosti (Neopor).

Ova vrsta EPS-a danas je poznata i kao “sivi stiropor”. Jednostavno, 10cm sivog EPS-a pruža toplotnu zaštitu kao 12cm običnog. Međutim, treba uzeti u obzir i da su mu karakteristike trajnosti bolje (potražite više informacija na našem sajtu).

Druga vrsta termoizolacije u sistemu kontaktne fasade (demit fasada) o kojoj treba razmisliti jeste kamena vuna. Ova termoizolacija ima dodatne karakteristike o kojima se takođe možete raspitati  (potražite više na našem sajtu). U Srbiji postoji nekoliko proizvođača koji nude i sivi EPS i kamenu vunu.


Koeficijenti toplotne provodljivosti materijala koji čine spoljašnje sendvič zidove fasade kuća sa drvenom konstrukcijom - k (W/m2K):

  • drvo od 0,04 od 0,12 - zavisno od vrste drveta
  • mineralna vuna oko 0,03
  • EPS (Stiropor) od 0,030 do 0,035
  • gipskartonske ploče 0,21


prikaz termičkih mostova na kući sa drvenom konstrukcijom, izvor: http://www.austin-green-home.com/

Radi skice dajemo i koeficijente toplotne provodljivosti za još neke materijale: giterblok 0,53; puna opeka 0,76; armirani beton 2,04; čelik 58,5…

Napomena: Iako drvo može imati približne termičke karakteristike kao i termoizolacioni materijali, one se znatno razlikuju zavisno od vrste drveta. U SAD se koristi jedinica R (termička otpornost, umesto evropske k vrednosti za termičku konduktivnost).

Tako drvo koje se upotrebljava za konstrukciju kuća u SAD ima R vrednost od 1,25 po inču, što je znatno manje od termičke otpornosti staklene vune koja ima R vrednost od 3,6 po inču (inč, col - 2,54cm).

Kako popraviti karakteristike vaše nove montažne kuće

Različiti proizvođači montažnih kuća kod nas primenjuju i različite sisteme za spoljašnje zidove. Nekada su u pitanju sendvič zidovi sa oblogom od OSB ploča i ispunom od mineralne vune, nekada su to paneli od EPS-a obostrano obloženi OSB-om.

U svakom slučaju investitor, naručilac kuće, trebalo bi da ima izbora prilikom spoljašnje toplotne obloge zidova. Ovaj izbor ne bi trebalo da predstavlja problem proizvođaču, a ukoliko on insistira na svojim standardnim rešenjima i osnovnoj ponudi - jednostavno potražite drugog.

Naime, ne postoji nikakva suštinska razlika između izvođenja demit fasade od EPS-a, EPS-a poboljšanog ugljenim vlaknima ("sivi stiropor") ili kamene vune. Takođe, ne postoji posebna razlika u postavljanju termoizolacionog sloja debljine 5, 8, 10, 15 ili 20cm. Dakle, izvođač ne mora posebno da se prilagođava ovakvim zahtevima.

Jedina razlika jeste u ceni dodatnog materijala, eventualno u transportu (ukoliko se radi o značajno većoj količini izolacije). Na primer, tražite ponude od više proizvođača montažnih kuća za gorenavedena tri tipa termoizolacije, kao i za bar dve različite debljine termoizolacionog sloja.

Sve što doplatite predstavlja dugoročnu investiciju u vaš komfor. Nakon godinu, dve ili pet, koliko će potrajati dok termoizolacija otplati sama sebe kroz manju potrošnju za grejanje zimi i hlađenje leti, svih narednih godina ona će vam donositi samo dobrobit. Komfor će trajati od dana kada se uselite.

Naravno, važno je kvalitetno izvesti termoizolacioni sloj i ceo sistem kontakt fasade. O ovoj temi više pogledati na tab-u "curenje vazduha" na kraju teksta.

Tiplovi za postavljanje termoizolacije - plastični ili metalni?

U cenu dodatnog materijala treba uračunati i duže tiplove, naročito ukoliko želite da stavite izolacioni sloj od 15 ili 20cm kakav je standard u mnogim evropskim zemljama. Elem, plastični tiplovi za postavljanje termoizolacije ovih dimenzija još uvek su retkost na našem tržištu i ovaj detalj slikovito opisuje stanje energetske efikasnosti u Srbiji.

Praktično je nemoguće danas naći tiplove za veće debljine termoizolacije, čak ni kod prodavaca i proizvođača koji nude izolaciju “bilo koje debljine”, što vam malo znači ako nemate čime da je pričvrstite na fasadu (april 2010. godine, prim. aut).

U svakom slučaju, sve i da ste namerni da platite, nikako ne bi trebalo kao zamenu koristiti metalne tiplove jer svaki od njih predstavlja dodatni termički most. Iako je debljina tiplova relativno mala, na jednu termoizolacionu ploču ide 5 ili više komada, pa će na celoj fasadi biti previše takvih termičkih mostova.

Moguće je da će negativni uticaj metalnih tiplova za postavljanje termoizolacije biti takav da poništi centimetar ili više debljine termoizolacionog sloja koji ste onda džabe platili.


Krov - kako rešiti najveće toplotne gubitke

Ukoliko ste se odlučili da doplatite za bolje termičke i druge karakteristike spoljašnih zidova svoje montažne kuće od drvene konstrukcije ne treba da zaboravite da su najveći toplotni gubici u objektu u zoni krova/tavanice.

S obzirom da se potkrovni prostor u tipskim montažnim kućama kakve se nude na našem tržištu najčešće ne može koristiti (konstruktivno rešenje je krovna rešetka), jednostavno je postaviti deblji sloj toplotne izolacije.

Napomena: za dodatne informacije kliknite na tab-ove i linkove ispod, pretražite naš sajt (stručne tekstove o materijalima, načinima ugradnje, itd, kao i katalog firmi)

Linkovi:

  • Fasade - tipovi fasada i osnovne karakteristike materijala - link

 

Komentari: 1

grezilo 01.02.2012 20:30:00

Malo, da pokomentiram Vaš odgovor: Razlika ako se ugrađuje tervol u različitim debelinama sigirno traži znanje izvođača; ploče debeline više od 8 cm treba da se sidraju; za kuči tipa P+M je priporučeno; ako se ugrađuje Terrvol lamela ne treba sidranje.
Kod stiropora "sive boje (Neopor)" može se dogoditi veliko napaka, ako izvođač nije upoznat i nezna rukovoditi sa materialom. Samo ljepljenje i vgradnja lepila+mrežica+lepilo.
Kod oba primera treba paziti kako se izpunjavajo moguče nastale fuge između fasadnih elemenata; potrebno jih je zapuniti sa PU niskoexpanzijskom pijenom = lepilo PU!

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Srbija je danas največi evropski investitor...
Josip 16.07.2018.
Da li se prije početka zidanja zida na beto...
solis 14.07.2018.
Novi Sad je malo ispod radara, ali gradi se...
w 11.07.2018.
Koliko MHE je izgradjeno u evropskoj uniji?...
Goran 07.07.2018.
Molim Vas da mi odgovorite da li neko u Srb...