Za održavanje puteva prvog i drugog reda godišnje je potrebno najmanje 224 miliona evra, a ako planiramo i rekonstrukciju putne mreže u Srbiji, onda bi optimalni budžet trebalo da bude oko 400 do 450 miliona evra godišnje.
Pošto se u održavanje danas ulaže upola manje – a tako je dugi niz godina – više od 70 odsto putne mreže je u lošem stanju pa je projektovana kapitalna vrednost puteva od oko 12 milijardi evra pala na oko četiri milijarde.
Oglas
Spremnost naše zemlje da u narednih nekoliko godina gradi mrežu auto-puteva u skladu je s dugoročnim programom razvoja i od izuzetnog je značaja. Međutim, novi sekretar Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala Marko Cigić kaže da krhka ekonomija naše zemlje ne može istovremeno realizovati i ambiciozne projekte gradnje auto-puteva i očuvati vrednost mreže državnih puteva prvog i drugog reda odgovarajućim održavanjem i rehabilitacijom.
- Zanemarivanje redovnog i investicionog održavanja tri puta je smanjilo vrednost osnovne putne mreže, koju čini oko 12.000 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda – kaže Marko Cigić. - Njena projektovana kapitalna vrednost kreće se oko 12 milijardi evra, a danas je između 3,5 i četiri milijarde evra. Putna mreža je prepuštena ubrzanom propadanju, i, kako se ocenjuje, više od 70 odsto te mreže je u lošem i izrazito lošem stanju, što ugrožava bezbednost saobraćaja.
Cigić objašnjava da su problemi neodgovarajućeg ulaganja u održavanje puteva i loša privatizacija putarskih firmi doveli veliki broj preduzeća u tešku situaciju. Mnoga su pred stečajem, neka su u restrukturiranju, a najmanji broj su zdrave firme. U najboljoj poziciji u Republici su tri firme čiji je vlasnik austrijski "Štrabag": "Vojvodinaput" Pančevo, Preduzeće za puteve "Čačak" i PZP "Zaječar". Oni su dobar primer kako strana ulaganja mogu dati dobre rezultate u privatizaciji i razvoju firmi.
Sagovornik ocenjuje da će država morati da uspostavi stabilan sistem finansiranja puteva, koji objektivno nije uspostavljen od 1990. godine, dok norme koje regulišu oblast reprodukcije puteva, zapravo i ne postoje. Upravo zbog toga svi naši putevi ubrzano propadaju i degradira se njihova saobraćajna i ekonomska funkcija.
Ništa bez para
Savetnik u Ministarstvu saobraćaja Aleksandar Cvetanović kaže da je, s obzirom na sadašnja izdvajanja, nemoguće održavati putnu mrežu u Srbiji. Subvencije prošle godine za redovne delatnosti bile su oko 200 miliona evra, s tim što je 100 miliona evra otišlo na razne kredite pa je za održavanje ostalo manje od 100 miliona evra, što je krajnje nedovoljno. Za održavanje puteva prvog i drugog reda treba najmanje 224 miliona evra godišnje. Za održavanje i rekonstrukciju putne mreže u Srbiji optimalni budžet trebalo bi da bude oko 400 do 450 miliona evra godišnje. Zato savetuje ministrima u budućoj vladi da se bave kreiranjem privrednog miljea.
