Samo građevinske firme sa licencama ubuduće će moći da dobiju mogućnost da učestvuju na tenderima za radove koje finansira država. To znači da moraju da imaju određen broj zaposlenih, adekvatnu mehanizaciju i reference.
Time bi se eliminisale "tašna-mašna" firme koje se neretko pojavljuju kao profesionalni obarači tendera, tvrdi Goran Rodić, potpredsednik "Građevinske industrijske komore". Takvih "profesionalaca" ima i u drugim sektorima, ali najviše problema prave u građevinarstvu, jer se tu vrti najviše para.
Oglas
- "Tašna-mašna" firme se pojavljuju na tenderima sa damping cenama i kada im se ne dodeli posao traže rupu i u nedogled obaraju konkurse – kaže Rodić. - Država na projektima koje finansira ne može da dodeljuje poslove kojekakvim preduzetnicima i posrednicima. Zato smo i predložili da se građevinske firme licenciraju. I samo sa licencom mogu da konkurišu za posao. Veliki je problem i u samim lokalnim samoupravama, jer jednostavno nemaju obučen kadar koji može da pripremi validan tender. Zato se i dešava da je novac za mnoge projekte obezbeđen, ali da se gradilišta ne otvaraju, jer tenderska procedura ne može da se sprovede zbog "profesionalaca" koji gledaju svaki zarez.
Rodić, kao primer, navodi da postoje firme koje namerno opstruiraju tender, da bi se bolje pripremile za drugi krug. Čuju šta je konkurencija ponudila, onda obore tender i potom koriguju cenu. Kako kaže, nisu retki ni oni čiji je posao samo da obaraju tender, a onda ucenjuju, traže novčanu naknadu, da bi se povukli iz priče.
Najdrastičniji primer izneo je ministar građevine Velimir Ilić, koji kaže da je država u decembru 2012. godine, pojedinim lokalnim samoupravama uplatila sredstva za izgradnju socijalnih stanova. U Čačku su kvadrati završeni, a u Nišu ni tender nije okončan.
- Ne mogu da tvrdim da postoje profesionalni obarači tendera, ali verovatno ima firmi koje se bave zloupotrebama. Zadatak Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je da po službenoj dužnosti paze na postupke izbora izvođača – objašnjava Danijela Bojović, rukovodilac u Upravi za javne nabavke. - Ukoliko preduzeće ima tri neopravdana zahteva za zaštitu prava tokom šest meseci, smatra se da je zloupotrebilo ovaj postupak i izriče mu se novčana kazna. U proteklom periodu bilo je problema sa nabavkom lekova, brojila za EPS, građevinskim radovima, u osiguranju, tako da spornih tendera ima u svim oblastima.
Rekord
- Prošle godine smo primili 1.595 zahteva za zaštitu prava, što je do sada najveći broj zahteva u toku jedne kalendarske godine – kažu u "Republičkoj komisiji za zaštitu prava". - Zabeležen je porast broja žalbi od 39 odsto u odnosu na isti period 2012. godine.
Rešenje – trajna zabrana
- Zakon o javnim nabavkama je poboljšan, ali je ponašanjae ostalo isto – smatra Milan Knežević, iz "Asocijacije malih i srednjih preduzeća". - Izostala je kontrola, ponude se i dalje kreiraju za određene ponuđače i oni se nezakonito biraju. Predlagali smo da se svima koji zloupotrebe postupak javnih nabavki trajno zabrani učestvovanje na tenderima, a onom ko im dozvoli da to rade da se zabrani obavljanje javne funkcije. To, međutim, nije prošlo.
