Nakon izjave direktora Koridora Srbije Dmitra Ćurovića da naše građevinske firme koje žele da preuzmu poslove bankrotirane "Alpine" na Koridoru 10 moraju na tender, koji će biti, usput rečeno, međunarodnog karaktera, splasnula je nada domaćih kompanija koju je probudio bivši ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, kada je rekao da će Vlada Srbije pronaći rešenje da one završe posao. Đurović objašnjava da međunarodni ugovori ne predviđaju ni u jednom slučaju da se bilo koja firma – domaća ili strana, uključi bez tendera. Ukoliko bi Srbija to učinila, Svetska banka bi obustavila finansiranje i moglo bi da se desi da imamo novog izvođača, ali ne i novac za radove.
Osim što će se naše firme ponovo dovesti u neravnopravan položaj, ma u kakve se konzorcijume organizovali – jer je izvesno da su njihove reference s pozicije podizvođača isuviše tanke, produžiće se i rok izgradnje, jer sprovođenje tendera traži novo vreme.
Ministar saobraćaja Aleksandar Antić izjavio je pre neki dan prilikom obilaska Koridora 10 da ne želi da licitira s rokovima, ali da je krajnje vreme da se završi decenijska priča oko izgradnje ovog transevropskog saobraćajnog putnog pravca koji je od ogromnog značaja za našu zemlju, a posebno za područja uz auto-put i lokalni ekonomski razvoj. Osim problema na istočnom kraku Koridora 10, koji su nastali bankrotom austrijske "Alpine", ministar Antić kaže da postoje problemi i na južnom kraku, a odnose se na poteškoće finansiranja iz Helenik plana.
Iako ministar izražava nadu da će se taj problem prevazići, vreme za koje se iščekuje novac iz Grčke slab joj je saveznik. Još pre više od tri meseca Dmitar Đurović je upozorio da potencijalni problem mogu da budu deonice na južnom kraku Koridora 10 koje su trebale da budu finansirane iz Helenik plana. Atina je zbog svoje teške finansijske situacije otkazala odobrenih 65,5 miliona evra za deonicu Srpska kuća-Levosoje blizu makedonske granice, ali je obećala da će isplatiti 21,7 miliona evra za deonicu Donji Neredovac-Srpska kuća.
Oko 100 miliona evra novca iz Helenik plana Srbija je čekala oko deceniju, a onda je dočekala – grčku krizu. Ambasada Grčke je još pre tri godine demantovala tvrdnje da teška ekonomska situacija ugrožava Helenik plan. No, bilo kako bilo, novac za završetak Koridora 10 nedostaje. Finansijska konstrukcija bila je zatvorena uz pomoć Helenik plana, a Srbija para nema. To znači da su ponovo ugroženi rokovi koji su sada produženi do 2016. Đurović ističe da je završetak Koridora 10 prioritet, i da će iz naplate putarine biti otplaćivani krediti.
Objašnjavajući situaciju oko bankrotirane austrijske firme "Alpina", Đurović kaže da su "Koridori Srbije" podneli Trgovinskom sudu u Beču potraživanje od "Alpine" u vrednosti od 55 miliona evra i odštetni zahtev za propuštenu dobit za naplatu putarine od 23,3 miliona evra. Đurović kaže da ukupna potraživanja srpskih firmi od "Alpine" iznose oko 420 miliona dinara.
Koridori Srbije su započeli proceduru naplate više bankarskih garancija za obavljanje posla u vrednosti od 5,14 miliona evra i garancije za povrat avansa u iznosu od 2,73 miliona evra. Od ukupno sedam bankarskih garancija već je naplaćeno pet i iz tih sredstava će se isplaćivati avansi novim izvođačima. Ukupna vrednost ugovorenih poslova s tom kompanijom iznosi 59,3 miliona evra, a za sve izvedene radove ukupno je plaćeno nešto manje od 29,5 miliona evra.
Stečajni upravnik "Alpine" Štefan Ril priznao je da ukupna potraživanja od tog austrijskog građevinskog koncerna iznose oko 1,5 milijardi evra, iako su poverioci podneli zahtev na oko 4,1 milijardu evra. Međutim, stečajni upravnik kaže da je čak 2,6 milijardi evra za sada osporeno. Đurović, pak, procenjuje, da bi stečajni postupak i sudski proces s "Alpinom" mogao da traje između devet i pet godina.
Povezivanje 14 država
Iako se nalazi na izuzetno povoljnom geografskom položaju, Srbija još nije kompletirala saobraćajni Koridor 10, koji je najkraća veza severozapadne Evrope sa jugom i jugoistokom kontinenta i koji je još 1997. godine uvršćen na Trećoj panevropskoj konferenciji u Helsinkiju među deset transportnih koridora, od kada Srbija više nije bela mrlja na saobraćajnoj karti Evrope. Ali iscrtane karte vozačima ne omogućavaju da voze brzinom predviđenom za autoputeve.
Od ukupno 2.360 kilometara, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara Koridora 10, koji ide od Salzburga do Soluna i povezuje osam zemalja, a, uključujući i njegove krake, još šest država. Ovaj saobraćajni pravac prolazi kroz Ljubljanu, Zagreb i Beograd, a krakovi idu pravcem Niš-Sofija i Beograd-Novi Sad-Budimpešta.
