Predlog novog zakona o legalizaciji usporiće proces rešavanja problema objekata bez građevinske ili upotrebne dozvole, jer uvodi obavezu podnošenja dodatne dokumentacije. To će za građane i privredu značiti i novi trošak, jer će za pribavljanje tih papira morati da izdvoje novac. Propis, takođe, sadrži niz konfuznih i nepreciznih članova koji bi mogli da stvore probleme u primeni, navodi se u objavljenoj analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
U predlogu se navodi da će svi koji žele da legalizuju objekat morati da podnesu dva nova dokumenta – projekat izvedenog objekta (u tri primerka) i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Kako predati zahtevi za legalizaciju najčešće ne sadrže projekat izvedenog objekta, za izradu tog kompleksnog dokumenta građani i privrednici moraće da angažuju osobe i kompanije koje su stručne za taj posao.
Oglas
Veliki problem su, kako tvrde u NALED, konfuzne i neprecizne odredbe zakona. Tako se u zakonu navodi da je organ nadležan za legalizaciju dužan da od podnosioca zahteva "zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može biti duži od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona". To znači da će ako zakon stupi na snagu 1. septembra ove godine, svi građani morati da dopune dokumentaciju do 1. septembra 2014. godine, ali će problem nastati ako im recimo nadležni organ o tome pošalje obaveštenje tek u avgustu sledeće godine, pa im ostavi prekratak rok da prikupe dokumenta.
- Verujemo da je namera Vlade bila da upravo nadležnim organima postavi rok od godinu dana da građanima pošalju obaveštenja šta je potrebno da dopune, ali je ovakvom lošom formulacijom rok dat građanima, a institucijama ostavljeno na volju kada će da urade svoj deo posla – ističu u NALED.
