Višegodišnji problemi oko divlje gradnje i (ne)definisanih zona zaštite akumulacije "Gruža", odakle se grad na Lepenici, a delimično i Knić, i Batočina, i Kraljevo snabdevaju vodom za piće, po svemu sudeći, uskoro bi mogli biti rešeni. Država je, naime, odlučila da uradi novi plan regulacije, a pominje se i proširenje zaštitne zone oko jezera i izvorišta Gružanske i Boračke reke. Još je, međutim, otvoreno pitanje kako podmiriti, očigledno, različite interese i potrebe.
Kragujevački "Vodovod", koji gazduje akumulacijom, protivi se nelegalnoj gradnji na obalama jezera i od nadležnih u državi već godinama traži da se dalje "divljanje" spreči, a izgrađeni objekti – poruše. Ali, ne samo da niko ništa nije preduzeo u smislu konkretizacije zakonske regulative, već nije uklonjen baš nijedan od oko 200 bespravno podignutih objekata – uključujući i etno-selo na samoj obali jezera.
Oglas
- Po nalogu Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede, kao i Ministarstva prostornog planiranja, radi se nacrt novog Plana regulacije, odnosno zaštite akumulacije. Tim povodom je, krajem prošlog meseca, vođena i javna rasprava, ali još nisu uvaženi interesi žitelja Knića. Upravo zato, što je neophodno da se ljudi na adekvatan način obeštete, očekujemo pomoć države – kaže Milovan Isailović, zamenik predsednika opštine.
Kao god bilo, posao je poveren Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, a konačnu reč daće Vlada Srbije. Inače, zone sanitarne zaštite – u kojima nije dozvoljena ni upotreba hemijskih sredstava na 500 metara od jezera – odavno postoje, baš kao što nikada nije ni bila dozvoljena gradnja u zaštićenom pojasu. Nažalost, sve se to dešavalo...
- Još pre šest godina podneli smo prijavu protiv vlasnika etno-sela, ali je on, nedavno, odlukom Apelacionog suda, oslobođen odgovornosti. Kažu, zbog zastarelosti, a ja strahujem da je to zapravo loša poruka ostalima, te da će time biti još više podstaknuta nelegalna gradnja na jezeru. Zato tražimo od nadležnih da spreče bezakonje i sve takve objekte poruše, jer prete da ugroze vodosnabdevanje za oko 300.000 domaćinstava – kaže Obren Ćetković, direktor kragujevačkog "Vodovoda", napominjući da je taj deo posla, odnosno rušenje bespravnih objekata u nadležnosti opštine Knić.
Iz aktuelne opštinske uprave, međutim, odgovaraju da "divlja" gradnja postoji odavno, a ko ju je, i zašto, dozvolio – ne znaju.
- Treba utvrditi šta su čije nadležnosti. Jezerom gazduje "Vodovod", a zemlja je državna, delimično i privatna. Mi smo na vlasti tek nekoliko meseci, pa nemamo nameru, ni mogućnosti da rušimo te objekte. Kada Vlada donese plan, po njemu ćemo i postupati – pomirljiv je Isailović.
