Obilaskom gradilišta u Srbiji može se primetiti da tamo gde se nešto radi nema mladih zidara, sve naborana lica, što izgorela od sunca, što išibana zimom i vetrom, prosečne starosti oko 55 godina.
Ekspert za građevinarstvo Goran Rodić kaže da Srbiji nedostaju kvalifikovani građevinski radnici, kao što su zidari, tesari, armirači i drugi građevinski majstori. Koliko god se čini da je neimara previše i da su bez posla zbog ogromnog pada izgradnje, ipak, Rodić smatra da država mora da podstakne školovanje građevinskih majstora ukoliko želi da zauzme nova tržišta i poveća devizni priliv zemlje, odnosno mora da se vrati zanatska elita koja će povećati devizni prihod Srbiji.
Oglas
- Srpskom građevinarstvu preti da ostane bez vlastite operative jer zbog pada investicija u zemlji propadaju i građevinske firme – kaže za naš list Goran Rodić. - Dobro je to što nas zovu iz inostranstva, od Alžira, Tunisa, centralne Afrike do Rusije i Kazahstana, međutim, problem je kvalifikaciona struktura zaposlenih. Ne samo što nema majstora, nema ni radnika koji bi mogli raditi kao poslovođe, šefovi gradilišta, a nepovoljna je i starosna struktura jer je prosečna starost građevinara 55 godina.
Rodić objašnjava da takvo stanje ne treba da čudi jer se godišnje u građevinske stručne škole upiše tek nekoliko učenika. Prošle godine, na primer, upisano ih je samo 39 u smerove za zidare, tesare ili armirače. Za građevinske škole odavno nema interesovanja, niti stipendija koje bi ga podsticale. Prošle godine su iz 31 škole izašla 72 svršena armirača, zidara i tesara, što nije dovoljno ni za jednu opštinu, a kamoli za građevinsku operativu grada ili države, a nekada je samo jedna građevinska škola nudila po 600 stipendija za zanatske trogodišnje škole.
Procene su da će za dve godine domaća građevinska operativa nestati ukoliko se odmah nešto ne preduzme. Predlog plana za hitno prevazilaženje teškog stanja u građevinskoj industriji Srbije već duže je pred Vladom, međutim, Rodić kaže građevina tapka u mestu i ide u sunovrat, što ne motiviše mlade da se opredeljuju za građevinska zanimanja. Sagovornik kaže da nova vlada Srbije mora da prepusti privredu stručnjacima, uz čiju pomoć se građevinske firme neće morati zaduživati kao do sada po zelenaškim kamatama, zbog kojih se pred njihovom budućnošću otvorio ponor. Posebno je važno da se poveća učešće domaćih firmi u poslovima u zemlji da bi stekli reference za nastup na stranim tenderima. Kada mladi budu videli da se od građevinskog zanimanja može pristojno živeti, i interesovanje za deficitarna zanimanja biće veće.
Specijalizovani radovi strancima
Rodić kaže da ukoliko država ne povede više računa o građevinskim kadrovima, domaća građevinska operativa mogla bi nestati. Tada ćemo morati plaćati i do 40 odsto skuplje specijalizovane radove u građevinarstvu kao cenu prodaje domaćeg tržišta inostranim kompanijama jer život neće stati, uvek će se nešto morati graditi, a od domaćih neće imati ko.
