Graditelji koji su zidali bez građevinske dozvole u Srbiji, a žele da legalizuju svoje kuće ili stanove, moraće do daljeg da se strpe sve dok se ne donese novi zakon koji reguliše tu oblast. Odredbe starog Zakona o planiranju i izgradnji koje su se odnosile na legalizaciju odlukom Ustavnog suda stavljene su van snage, a novi propis još nije donet, tako da je, ocenjuje pomoćnica ministra građevine i urbanizma Aleksandra Damnjanović, nastupio pravni vakuum za legalizaciju.
Iz resornog ministarstva apeluju na sve nelegalne graditelje da ne brkaju dva propisa: Zakon o legalizaciji i onaj o takozvanoj katastarskoj legalizaciji jer su to dva potpuno različita propisa. Prvi se odnosi na dobijanje građevinske i upotrebne dozvole, a drugi samo na upis u Katastar sazidane nekretnine radi uspostavljanja svojinske evidencije u državi i uvođenja u sistem poreza, s tim što onog trenutka kada građani upišu pravo svojine po tom zakonu, imaju legalno upisanu svojinu, ali ne i legalizovanu građevinu sve dok ne pribave građevinsku i upotrebnu dozvolu. Još 6. juna prestale su da važe odredbe postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji, po kojima su nelegalni graditelji mogli legalizovati svoje građevine, a koje je Ustavni sud 6. decembra prošle godine stavio van snage. Zakonodavcu je bio ostavljen rok od šest meseci da ispravi osporene odredbe i usaglasi ih s Ustavom, a za to vreme svi vlasnici bespravnih objekata mogli su nastaviti postupak legalizacije po spornim odredbama do isteka roka. Međutim, rok je istekao, a novi zakon nije donet.
Oglas
Novi zakon o legalizaciji isključivo će se baviti tom materijom i neće biti sastavni deo nekog drugog propisa, kao što je bio do sada. Zato se očekuje da bi se proces najzad mogao okončati jer nijedan zakon do sada koji je regulisao tu materiju nije dao rezultate. Posle donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2003. prijavljeno je oko 377.000 nelegalno izgrađenih objekata, a 2009. je taj broj narastao na oko 700.000 – od čega u Vojvodini oko 170.000, što znači da se izgradnja bez papira nastavila uprkos zakonskoj zabrani.
Samo tri odsto objekata je legalizovano po zakonu iz 2003, a 15 odsto po onom iz 2009, iako je omogućavao popust za objekte do 100 kvadrata od čak 99 odsto. Aleksandra Damnjanović kaže da će budući propis o legalizaciji biti finansijski nepovoljniji za one koji su zidali bez dozvole jer će uslovi za sticanje tog prava biti isti kao i za građane koji ga ostvaruju u redovnom postupku.
