Građani Srbije i gosti koji prolaze kroz našu zemlju i dalje se voze starim drumovima, a gotovo smo na začelju u regionu po broju kilometara novih auto-puteva. U rekonstrukciji vlade, posao je izgubio i čovek koji je sinonim za izgradnju puteva Milutin Mrkonjić. Svaka vlada je obećavala da će izgradnju puteva svrstati u prvi red svojih prioriteta, ali malo se toga uradilo. Tačno 150 kilometara auto-puta punog profila bilans je dostignuća srpskih građevinara od 2008. godine, prema evidenciji Puteva Srbije.
Prosečno 30 kilometara novih auto-puteva godišnje rezultat je koji ne može da zadovolji ni ministre koji su se tim poslom bavili, a ni građane. Na listi najvećih dostignuća srpskih putara bez premca je auto-put Horgoš-Novi Sad. U dužini od 86,9 kilometara izgrađena je druga traka pa se sada od Beograda do mađarske granice i nazad putuje odvojenim kolovoznim trakama. Po 22 kilometra izgrađena su na deonicama od Levosoja do Preševa kao i na obilaznici oko Novog Sada. Dužine svih ostalih deonica izgrađenih u poslednjih pet godina mere se jednocifrenim brojevima. Među tim jednocifrenim dostignućima, najviše ih je na čuvenoj obilaznici oko Beograda čija se gradnja već meri decenijama.
Oglas
Na deonici od Ostružnice do Orlovače sagrađeno je 7,7 kilometara puta, od Batajnice do Dobanovaca 6,1 kilometar i 3 kilometra na petlji Batajnica. U ukupno izgrađenih 150 kilometara ulaze i kilometar i po mostova i 700 metara tunela Straževica. Stručnjaci i putari imaju jasan odgovor zašto je bilans tako poražavajući.
"Kod nas građevinaca je uvek važilo da je dobra priprema i dobri projekti preko 50 posto posla", kaže ekspert za građevinu Goran Rodić.
A kad nemamo ni tih 50 posto posla završenih, onda godišnje gradimo mizernih 30 kilometara puteva. Građevinske mašine retka su slika na mestima gde bi trebalo sagraditi drumove. Predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije Sonja Vukanović kaže da je razlog za to, pre svega, u pogrešnom redosledu poslova.
"Imamo pre svega političare kod kojih su samari brži od konja pa da bi se dodvorili narodu, obećavaju kako će da im prave jedan koridor, drugi koridor, treći koridor – svaka partija bi da ima svoj koridor. U međuvremenu nije urađena eksproprijacija, nisu završeni projekti, ne radi se od početka nego se radi od kraja", podseća Vukanovićeva.
Puteve su u prethodnoj deceniji dobrim delom gradile strane firme. Goran Rodić kaže da bi nam možda bilo bolje da je domaća operativa dobijala poslove.
"Ceo svet nas prepoznaje i traži još uvek – i Alžir, i Tunis, i Maroko, i Kazahstan, i Rusija, i centralna Afrika. Naše radnike, zanatsku elitu koje nema u svetu, traže i iz Zapadne Evrope, a jedino u zemlji smo po strani, ovde nas niko ne traži. Ovde je bitno samo da je strano ime i da se hvalimo kako dolaze neki stranci", ocenjuje on.
Ovakav poražavajući bilans jedan je od razloga i za promenu prvog čoveka putne privrede u Srbiji u novoj vladi Ivice Dačića – ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić kaže da bi sledeće nedelje trebalo da bude poznat konkretan predlog za Ministarstvo saobraćaja, koje je do sada vodio Milutin Mrkonjić.
