Legalizacija bespravno sagrađenih objekata u Srbiji trenutno je u zastoju, bar kada je reč o izdavanju građevinskih i upotrebnih dozvola. Upis vlasništva u katastar za sada se obavlja neometano. Međutim, nelegalna gradnja i legalizacija nisu samo naš problem, već i bivših jugoslovenskih republika.
Neke od pretpostavki za privlačenje investicija su brzina izdavanja građevinskih dozvola na jednom šalteru, elektronska uprava i sređen katastar. U Srbiji i regionu građane koji su podigli nelegalne objekte najviše zanima kako da ih legalizuju. U Strumici u Makedoniji ima više od devet hiljada takvih zahteva o kojima brinu tri komisije.
Oglas
"Najpre prilažete elaborat o objektu i plaćate evro po kvadratu stambene jedinice. Za veće objekte cena je drugačija. Kada se odobri legalizacija građani će moći da otkupe pravo na zemljište, odnosno privedu ga nameni, a potom naravno i plaćaju porez na nekretnine", objašnjava Sofija Ristova iz Opštine Strumica.
U Hrvatskoj je država nadležna za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata iznad 250 kvadratnih metara. Na primer, taksa za štalu od 550 kvadrata je oko 500 evra. Za manje objekte odgovorne su lokalne samouprave. U Crikvenici je nešto više od 1.000 nelegalnih kuća i stanova.
"Mislim da će sve što je nelegalno napravljeno bito legalizovano. Kada je reč o samom procesu legalizacije i dobijanja dokumentacije, takse nisu velike. Naknada državi je veoma mala, a gradu se plaća ta komunalna taksa, s tim što građani Crikvenice imaju 70 odsto popusta na kompletan iznos komunalnih doprinosa", ističe zamenik gradonačelnika Crikvenice Senko Smoljan.
Opštine u Srbiji trenutno ne izdaju građevinske dozvole za bespravno sagrađene objekte, ali Republički geodetski zavod nesmetano upisuje vlasništvo. I u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj ukazuju na važnost opštinskih kapaciteta.
"Opštine se uglavnom oslanjaju na podršku države, što je u redu, a mi radimo s njima, kako bi mogli samostlno da razvijaju kapacitete, tako da mogu da rade i da se tkmiče aktivnije unutar Srbije a nadamo se u narednom periodu sve više i u regionu", kaže izvršni direktor NALED-a Violeta Jovanović.
Više od 50 odsto oblasti o kojima će se pregovarati sa Evropskom unijom odnosi se na nadležnosti opština, od ekologije do održivog razvoja i inevsticija. Dok ne počnemo pregovore, verovatno ćemo znati koji model legalizacije ćemo primenjivati.
