Zbog administrativne greške u formulaciji zakona, u Srbiji skoro dve decenije nije dozvoljena eksploatacija bigara, ili sige - prirodno dekorativnog kamena, sve traženijeg u arhitekturi.
To je razlog zašto Srbija uvozi, umesto da izvozi kamen od koga su sagrađene sve srpske srednjevekovne crkve, od koga se prave freske i danas grade crkve i manastiri, i koga traže kupci iz Austrije, Nemačke, Francuske, Švajcarske i susednih zemalja. Reč je o kamenu, dodaje, sa prirodnim šupljinama koje prave vazdušnu branu između spoljnjeg i unutrašnjeg vazduha, zbog čega je dobar izolator.
Oglas
Direktor udruženja "Kamen Srbije" Zoran Đajić objašnjava da se pre 20 godina "neko dosetio" da u zakonu o prirodnim dobrima napiše da bigar ne može da se eksploatiše jer je prirodno dobro, iako je u pitanju mineralna sirovina.
"To što tog kamena u većini ima na mestima gde su izvori, vodopadi, vrela, koji su proglašeni za zaštićeno prirodno dobro, ne znači da je bigar nadrugim mestima prirodno dobro", dodaje Zoran Đajić. Uglavnom, zbog te greške u zakonskoj formulaciji, već 20 godina Srbija ne samo da ne može da uvozi bigar, već ne može da ga izvozi.
"Ta greška mora da se ispravi", poručuje Đajić. "Ako je država dozvolila eksploataciju kamena, peska, šljunka, olova, cinka i bakra, treba da dozvoliti i eksploataciju bigra na mestima gde nema prirodno zaštićenih dobara."
Dešavalo se, kaže, da građanin Srbije koji na svom imanju imaju bigar, žele da ga eksploatišu, ali kada zatraže dozvolu od Zavoda za zaštitu prirodnih dobara dobiju zabranu uz obrazloženje da je kamen proglašen za prirodno dobro. U Srbiji ipak danas ima nekoliko lokacija na kojima se eksploatiše bigar, kaže Đajić, pri čemu niko te ljude ne pita zašto to rade, zašto vade taj kamen.
"Tako eksploatisan bigar ne može da se izvozi, već se prodaje unutar zemlje za oko 15 evra po metru kvadratnom, što je duplo niža cena od uvozne", kaže Đajić. Srbija bigar najviše uvozi iz Jajca u Bosni i Hercegovini, i to po ceni od 30 evra po metru kvadratnom. "Ni jedna zemlja nema bigar u velikim količinama, pa ni Srbija, ali mogli bismo da ga izvozimo, a ne da ga prodajemo u sopstvenoj zemlji duplo jeftinije od uvoznog i to sve zbog greške u formulaciji", naglašava Đajić.
On dodaje da bi taj kamen mogao odmah da se izvozi, i navodi da se udruženju "Kamen Srbije" javljaju kupci iz Austrije, Nemačke, Francuske, Švajcarske i susedne Bugarske, gde su čak precizirali da im je potreban jedan šleper sedmično.
"Ne možemo da im na to odgovorimo, jer Srbija zvanično nema kamenolom bigra. A, to znači da ne može da se izveze, jer da bi se izvezao treba da ima papir o poreklu kamena, a takav dokument ne može trenutno niko da dobije", objašnjava Đajić.
