Konverzija prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem zakočila je investicije vredne nekoliko milijardi evra! Reč je o više od sto velikih projekata, odnosno izgradnji nekoliko miliona poslovnih i stambenih kvadrata u glavnom gradu. „Bauhaus“, „Ikea“, „Plaza“, „Grad na vodi“, hotel „Jugoslavija“... Zahtev neimara, investitora, ali i privrednika je da se konverzija ukine, tačnije da se iz Zakona o planiranju i izgradnji izbrišu članovi od 101 do 105.
Za tri godine primene Zakona o planiranju i izgradnji, u katastru nepokretnosti je za teritoriju cele Srbije, po osnovu konverzije uz naknadu, upisan svega 231 vlasnik, a u toku je postupak za još 100 zahteva. Međutim, na teritoriji Beograda, koji je investitorima i najprivlačniji, samo su za dve parcele korisnici promenili status u vlasnike, a u toku je rešavanje još dva zahteva.
- Čak i konverzija bez naknade, za vlasnike porodičnih kuća, podrazumeva proceduru u katastru od minimum godinu dana – kaže za „Novosti“ Dobroslav Bojović, vlasnik preduzeća „Napred“, koje je prvo platilo konverziju za lokaciju u Novom Beogradu. - Konverzija, a posebno ona uz naknadu, nepremostiv je problem u dobijanju ne samo građevinske, već i lokacijske dozvole. Zapravo bez promene statusa iz korisnika u vlasnika zemljišta ne može da se radi ni plan detaljne regulacije, da se pribavljaju uslovi komunalnih preduzeća. Svi su došli do zaključka da Zakon o planiranju i izgradnji nije dobar, jer je neprimenljiv u našim uslovima. Jedino rešenje je da se prenos prava korišćenja u pravo vlasništva obavi bez naknade, tako što će Republički geodetski zavod u svojoj evidenciji upisane korisnike da prevede u vlasnike. Svako drugo rešenje je hibridno i donosi probleme. Konverzija je bila politička odluka i političkom odlukom treba i da se ukine i za izgrađeno i za neizgrađeno građevinsko zemljište.
| Rešenje iz populizma
Imamo apsurd, jer većina opština danas nudi u industrijskim zonama investitorima zemljište bez naknade – ističe Bojović. - Parcele, koje se opterete bilo kojom cenom iz konverzije jednostavno nisu konkurentne. Nije dobra ni inicijativa ministra Ilića, da se ukine konverzija, ali da država kao vlasnik zemljišta bude suvlasnik zdanja koje će se graditi. I to rešenje će opet praviti probleme. Kako će se utvrđivati procenat državnog vlasništva, kako će se raditi otkup, ko će od stranih partnera da uđe u takvu avanturu? To je opet hibridno rešenje zasnovano na populizmu. |
U procesu konverzije uz naknadu nije sporno samo utvrđivanje cene, koju vlasnik privatizovanog preduzeća treba da plati za zemljište, već i trajanje samog postupka pošto pravobranioci, kako kaže Bojović, da ne bi pogrešili, automatski podnose žalbu po svakom zahtevu. Inače, konverzija uz naknadu odnosi se na svega od tri do maksimalno pet odsto ukupnog građevinskog zemljišta.
Ima i onih investitora kojima naknada nije sporna, samo žele da se proces završi kako bi se pokrenula gradilišta. Primera radi „Robne kuće Beograd“ su podnele zahtev za konverziju za parcelu od gotovo 30 hektara u glavnom gradu i taj proces se, posle više od godinu dana, sada privodi kraju.
- U početku smo imali dva problema – kaže za „Novosti“ Krsta Sandić, generalni direktor „RK Beograd“. - Doslovna primena obračuna, koju sporovodi Uprava prihoda, rezultira iracionalnim vrednostima, što nije krivica poreznika već formule koju oni moraju da primenjuju u određivanju naknade. Drugi problem je što je samom uredbom o konverziji poprilično nedorečeno pitanje ovlašćenih strana, odnosno ko sve ima pravo da učestvuje u postupku, ko ima pravo žalbe.
Uprava prihoda je „Robnim kućama Beograd“ procenila iznos naknade na 7.497 dinara po kvadratu, dok je po novoj uredbi, koja je omogućila da procenu utvrđuju i veštaci, naknada po kvadratu obračunata na 3.305 dinara.
