Grčka kompanije "Diastasi" iz Soluna počela je obnovu i uređenje Senjskog rudnika i pretvaranje ovog najstarijeg rudarskog mesta u Srbiji u grad muzej, po projektu Saveta Evrope koji je za ovu namenu izdvojio 1,5 miliona evra.
Reč je radovima na prvoj fazi obnove a Grci su ovaj posao dobili na međunarodnom tenderu Evropske komisije. Nadzor nad radovima, obavlja italijanska firma IERB koja ima predstavništvo u Beogradu.
Predsednik opštine Despotovac, Mališa Alempijević izjavio je danas Tanjugu da su završeni radovi na izgradnji vodovodne, kanalizacione i toplovodne mreže za Muzej ugljarstva, objekat mašinske radionice i "Aleksandrov potkop".
Oglas
- Sa objekta mašinske radionice, koja je pripremana za rekonstrukciju, skinut je materijal, međutim, utvrđeno je da su zidovi u jako lošem stanju, tako da će, umesto rekonstrukcije, ovaj objekat biti srušen i izgrađen novi - rekao je Alempijević prilikom obilaska radova.
U sastavu Muzeja ugljarstva biće izgrađen novi prostor za administrativno-tehničke potrebe i potrebe realizacije druge faze projekta "Senjski rudnik - grad muzej", koji će se koristiti i za obuku ljudi za razvoj turizma, dodao je Alempijević.
Projekat "Senjski rudnik, grad muzej", u celosti su podržali Ministarstvo kulture i Vlada Srbije.
Senjski Rudnik, u opštini Despotovac, bio je mesto rađanja srpske industrijalizacije, a njegovi žitelji veruju da će nastaviti da živi i posle prestanka rudarenja.
Projekat "Senjski Rudnik, grad muzej" je deo projekta "Integralna obnova kulturnog nasleđa jugoistočne Evrope", u kojem su još dva lokaliteta iz Srbije: manastir Bođani u Baču i Feliks Romulijana u Gamzigradu. Svi su u prvoj grupi prioriteta, među 26 lokaliteta na Balkanu predviđenih za obnovu.
Inicijativa je potekla od Muzeja ugljarstva u Senjskom Rudniku, koji je osnovan 1974. godine, i u kome je na dva sprata, na površini od oko 800 kvadratnih metara, smeštena istorija ovog mesta u kome se ugalj kopa od 1853. godine.
Projekat predviđa rekonstrukciju "Aleksandrovog potkopa", jednog od prvih ulaza u jamu rudnika nazvanog po tadasnjem kralju Aleksandru Karađorđeviću, koja će biti eko muzej, jedini na Balkanu pod zemljom.
Radovi će obuhvatiti i zgradu muzeja, mašinske radionice, parne mašine i rudarski lift, koji preko 150 godina spušta rudare u jame i vraća na svetlo dana još i danas, rudarski toranj...
Napuštena zgrada bolnice biće pretvorena u hotel sa oko 30 soba, a zgrada bivšeg Doma kulture, u kojoj su se dešavali svi važni događaji u istoriji rudarstva, biće pretvoren u "Centar za umetnike".
U projektu je i obnova crkve "Sveti Prokopije", posvećene zaštitniku rudara, ulice sa kaldrmom, nekih stanova koji su građeni još pre Prvog svetskog rata ali se u njima i dalje živi.
U naselju Senjski rudnik, sada živi oko 400 stanovnika, a 60-ih godina prošlog veka ovde je živelo samo preko 1.000 rudara, kopača uglja.
Naselje je imalo železničku prugu, dve bolnice, a jedna je po opremljenosti hirurgije bila odmah iza VMA. Radile su termoelektrane, štamparija, bioskop, kažu u Muzeju ugljarstva koji čuva "istoriju" ovog mesta i Srbije.
