Iako elektrofilterski pepeo zrači i zagađuje životnu sredinu, već duži niz godina građevinski lobi pokušava da ga na mala vrata uvede u izgradnju infrastrukture u Srbiji, a do sada je korišćen na izgradnji puteva u Požarevcu, Srebrnom jezeru i u blizini Valjeva.
- Neki putevi su već izgrađeni primenom novih tehnologija u kojima se koristi elektrofilterski pepeo iz TE „Kostolac“. Međutim, problem je u tome što se on tretira kao sirovina, iako podaci merenja nivoa zračenja u okolini termoelektrana pokazuju da je ono oko 100 puta veće nego u blizini nuklearnih elektrana, što samo pokazuje koliko je pepeo iz takvih postrojenja opasan - navodi izvor ALO.
Primarijus doktor Radomir Kovačević, toksikolog iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“ i bivši dugodišnji načelnik upravo Centra za radiološku zaštitu, ističe da pepeo ni u kom slučaju ne bi smeo da se koristi u izgradnji puteva.
- Problem je u tome što niko ne može da garantuje da će taj pepeo da bude stabilan pod svim uslovima jer ako dođe do tektonskih poremećaja i potresa ili, primera radi, rekonstrukcije puteva, zračenje iz pepela se oslobađa, a onda može nastati situacija mnogo gora nego što je sada. Umesto da zrači samo na deponijama koje moraju da budu bezbedne i izolovane bez mogućnosti pristupa nestručnima i nepoželjnima, on će da zrači na celoj teritoriji Srbije, što je nedopustivo - navodi Kovačević.
On objašnjava da, bez obzira na ozakonjene standarde i granice doza koje su dozvoljene, svaka doza, pa i najmanja, može dati značajne promene u svakom molekulu, a naročito u biomolekulima čoveka.
- Sve se najbolje ogleda u promenjenoj strukturi obolevanja i umiranja u Srbiji sa epidemijskim porastom malignih oboljenja - ističe naš sagovornik. Za razliku od Kovačevića, koji smatra da pepeo treba da se nalazi na izuzetno kontrolisanim deponijama, Ivan Andrić, direktor Zavoda za kolovozne konstrukcije Instituta za puteve, ističe da je mnogo bolje da se pepeo nalazi u asfaltu.
- Nemojte mi reći da je u asfaltu pepeo opasan, a ako leti na sve strane, onda nije. Mi radimo na tome da se pepeo stabilizuje sa cementom uz dodatak aditiva. Razvili smo tehnologiju takvih cementnih stabilizacija poput šljunka s površinskih kopova „Kostolac“ u kombinaciji sa elektrofilterskim pepelom. Cementna stabilizacija izvedena je na nekoliko ulica u Požarevcu, na lokalnom putu Živanovića brdo - Osečina u dužini od 3,5 kilometra i u Ulici 9 u Srebrnom jezeru. Ova vrsta novih tehnologija ima znatne prednosti u odnosu na klasične u smislu veće otpornosti na dejstvo mraza i smanjenog upijanja vode - navodi Andrić, dodajući da se primena pepela pored nosećih slojeva u kolovoznim konstrukcijama u budućnosti planira i na završne slojeve nasipa, kao i u izradi asfaltnih slojeva. Trenutne deponije ovog opasnog otpada iznose oko 200 miliona tona na površini od oko 1.500 hektara.
TENT: Pepeo je sirovina, a ne otpad
U Termoelektrani „Nikola Tesla“ ističu da su poslednja merenja urađena prošle godine od 23. do 25. avgusta, i to na deponijama TENT A I TENT B, te da je nivo zračenja tada, kao i uvek do sada, bio ispod dozvoljenih, a zakonom propisanih granica, ali bez konkretnih podataka o iznosima izmerenih zračenja. U TENT-u navode da je odluka o prodaji pepela doneta na nivou poslovodstva EPS-a i TENT-a na osnovu sve većih zahteva domaćeg tržišta.
-Tom odlukom nije prekršen nijedan važeći propis ili zakon jer je prošle godine donet Zakon o upravljanju otpadom kojim se pepeo tretira kao industrijska sirovina, a ne opasan otpad - kažu u TENT-u.
