Premijer Srbije i ministar finansija Mirko Cvetković i ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić potpisali su danas ugovore sa predstavnicima 18 gradova, koji će dobiti 51 milion evra za rehabilitaciju toplana.
Ugovore su u Vladi Srbije potpisali gradonačelnici, odnosno predsednici opština i direktori toplana, iz Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Kragujevca, Šapca, Čačka, Valjeva, Kruševca, Pirota, Bora, Leskovca, Trstenika, Jagodine, Novog Pazara, Knjaževca, Rume, Bačke Palanke i Negotina, a očekuje se da će i Niš i Kraljevo uskoro ispuniti uslove za učešće u programu rehabilitacije toplana.
Poboljšanim sistemom daljinskog grejanja trebalo bi da bude obuhvaćeno oko milion stanovnika Srbije.
Radi se o četvrtoj fazi rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, za koju su vlade Srbije i Nemačke, kao i Nemačka razvojna banka - KfW, obezbedili 56,25 miliona evra.
Premijer Cvetković istakao je da su sredstva namenjena rešavanju problema u toplanama - unapređenju tehničkih kapaciteta, smanjenju emisije štetnih gasova, efikasnijem korišćenju energije.
On je podsetio da su od 2001. do danas sprovedene tri faze projekta sa ukupnim ulaganjima od 63 miliona evra u osam gradova, pri čemu je rekonstruisano i izgrađeno 70 kilometara toplovoda, rekonstruisane podstanice kapaciteta 205 megavata, ugrađeno 2.700 kalorimetara, rekonstruisano šest kotlarnica kapaciteta 250 megavata i izgrađeno, takođe, šest kapaciteta 132 megavata.
Cvetković je ukazao da je time napravljena ušteda energije od 38.000 megavat časova, finansijska ušteda od dva miliona evra i smanjena je emisija ugljen dioksida.
Premijer je napomenuo i da je sredstva za četvrtu fazu Srbija dobila po izuzetno povoljnim uslovima, sa subvencionisanom fiksnom kamatom od 2,5 odsto, periodom otplate od 12 godina i grejs periodom od četiri godine.
Ministar Mrkonjić istakao je da je premijer Cvetković učinio dosta za sektor energetike u mandatu ove vlade i izrazio očekivanje da će sledeća vlada ponovo imati samostalno Ministarstvo energetike, jer, kako je ocenio, taj sektor zahteva kompletno ministarstvo.
Zamenik nemačkog ambasadora u Srbiji Hans Urlih Zidbek naveo je da će posle investicija u obnavljanje i modernizaciju toplana građani osetiti razliku i unapređenje kvaliteta snabdevanja.
On je zahvalio Srbiji što je sopstvenim sredstvima odlučila da učestvuje u ovom projektu, čime je omogućeno da se broj gradova koji u njemu učestvuju poveća sa 11 na 20, a zahvaljujući tome biće otpisana i stara dugovanja Srbije prema Nemačkoj od 18,5 miliona evra.
Zidbek je napomenuo i da se očekuje da gradovi i toplane za ovaj projekat i sami izdvoje sredstva od osam miliona evra.
Nemačka strana namenila je tom poslu 47 miliona evra, pošto je vlada te zemlje donirala dva miliona evra, namenjena konsultantskim uslugama koje prate program, dok je kfW odobrio 45 miliona evra "mekog zajma" pod izuzetno povoljnim uslovima.
Vlada Srbije će izdvojiti 9,25 miliona evra subvencija kako bi sufinansirala taj veliki posao.
Pripremna faza programa započeta je krajem januara ove godine i njen završetak planiran je za početak jeseni, a već u proleće naredne godine toplanama će biti isporučene prve količine preko potrebne opreme.
Za neke od učesnika to će biti prva ozbiljna rehabilitacija sistema nakon više decenija u kojima nisu postojale mogućnosti da se dotrajali delovi sistema zamene novom opremom, a za druge prilika za modernizaciju sistema u skladu sa najvišim evropskim standardima.
Ukoliko se uzmu u obzir i prethodne tri, po okončanju ove faze programa koje se očekuje u decembru 2015. godine, čak 22 toplane od ukupno 57 toplana koliko ih posluje na teritoriji Srbije, biće rehabilitovane i modernizovane kroz taj program.
