Najveći svetski proizvođač gasa, ruski Gasprom, odredio je maršrutu kopnene deonice gasovoda Južni tok, koja će voditi preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije na sever Italije, uprkos tome što konačna odluka o realizaciji projekta nije doneta.
Ranije je u razmatranju bila varijanta izgradnje trase u Austriju, do velikog distributivnog centra gasa u Baumgartenu, izjavio je za agenciju Reuters u sredu izvor u Gaspromu. Gasprom je, međutim, odlučio da distributivno čvorište za Južni tok bude na severu Italije, ne obrazlažući takvu odluku. "Neće biti tranzita preko Austrije, već će biti izgrađen samo ogranak za njihove potrebe", rekao je neimenovani izvor, dodajući da se takođe razmatra izgradnja ogranka preko Grčke na jug Italije.
Predstavnici Gasproma, međutim, nisu zvanično želeli da komentarišu informaciju o definisanju konačne maršrute gasovoda. Vrednost projekta izgradnje Južnog toka se procenjuje na 10-15 milijardi evra, s tim što bi konačna odluka o investicijama trebalo da bude doneta krajem 2012. godine.
Oglas
Austrijska kompanija OMV, jedna od inicijatora konkurentnog projekta Nabuko, planira da taj gasovod priključi na evropski centar za distribuciju i berzansku prodaju gasa Central European Gas Hub - CEGH u Austriji. Pretpostavlja se da će se ovaj cevovod puniti gasom iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu.
Dnevni list Moskovske novosti juče je objavio da je Gasprom želeo da izgradi gasovod preko Austrije samo pod uslovom da otkupi 50% CEGH, što je Evropska komisija odlučno odbacila. Osim što lobira konkurentni projekat Nabuko, Austrija je drugi po značaju centar berzanske trgovine gasom.
Brisel i Moskva nameravaju da danas na samitu Rusija-EU razmotre nesuglasice na polju energetike uoči stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa. Gasprom i druge ruske energetske kompanije žele pristup maloprodajnom tržištu gasa i električne energije Evrope, koja se protivi monopolskom položaju Gasproma u izvoznim rutama i pokušava da se oslobodi previsoke zavisnosti od ruskog gasa.
Prvu gasnu maršrutu, koja zaobilazi tranzitne zemlje, Severni tok, ruski koncern je pustio u rad pre mesec dana. Taj gasovod, postavljen po dnu Baltičkog mora, od Rusije do Nemačke, za sada obezbeđuje transport 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, s tim što je moguće udvostručenje njegovog kapaciteta.
Južni tok će, kako je planirano, obezbediti godišnju isporuku 63 milijardi kubnih metara gasa za Evropu, a biće postavljen po dnu Crnog mora, zaobilazeći Ukrajinu. Sporovi Moskve i Kijeva oko cene gasa do sada su više puta ugrozili izvoz tog energenta u Evropu.
Uprkos tome, analitičari su skeptični kad je u pitanju budućnost projekta, navodeći da su za njegovu realizaciju neophodne gigantske investicije, naveo je Reuters. "Bolje je uložiti tri do pet milijardi evra u rekonstrukciju ukrajinskog sistema gasovoda, nego 20 milijardi evra u izgradnju Južnog toka", smatra analitičar Valerij Nestorov iz ruske investicione kompanije Trojka dijalog.
Propisi Trećeg energetskog paketa EU, kao i stav Turske, sa kojom Rusija još uvek ne može da se dogovori o izgradnji Južnog toka u njenim teritorijalnim vodama, stoje na putu realizacije projekta. "Ukoliko se Gasprom dogovori sa Ukrajinom oko cene gasa, a pregovori idu u tom pravcu, projekat Južni tok će biti suvišan", istakao je Nestorov, dodajući da bi odustajanje od projekta obradovalo investitore Gasproma, pošto bi tada visina dividendi porasla.
