|
|
| Godine 2004. raspisan je tender za izgradnju novog mosta kod Beške i obnovu postojećeg. Domaći konzorcijum koji su činila preduzeća Mostogradnja, Goša, Planum, PIM - Ivan Milutinović, Min i Zavarivač ponudio je tada nižu cenu radova i kraće rokove, ali je odbijen zato što nije dao precizne podatke o poslovanju. Dve godine kasnije ugovor je potpisan sa konzorcijumom austrijske Alpine i nemačkog DSD. Ozbiljni radovi na izgradnji počeli su tek u jesen 2008. godine. Izgradnju ovog mosta pratili su problemi sa angažovanjem neiskusnih projektanata (zbog čega je Ministarstvo za infrastrukturu u dva navrata formiralo komisiju da utvrdi šta se i kako radi na ovom gradilištu) i pojava klizišta. Nekoliko puta je pomeran i rok za završetak radova. |
Građane Srbije bi most kod Beške mogao da košta dva i po puta više nego što su ugovorili austrijsko preduzeće Alpine i JP Putevi Srbije, nezvanično saznaje dnevni list Politika.
Oglas
Izvođaču radova koji se pre pet godina obavezao da most izgradi za 37 miliona evra do sada je isplaćeno 43 miliona evra, ali on traži da mu, na ime naknadnih troškova, bude uplaćeno dodatnih 50 miliona evra. Sa druge strane, JP Putevi Srbije procenjuje da ova investicija košta ukupno 52 miliona evra i više od toga ne želi da plati. Zbog svega ovoga, ne čudi što mesec dana od otvaranja javnost ne zna koliko košta izgradnja 2km mosta preko Dunava.
Direktorka beogradskog predstavništva Alpine Nevenka Sinđić je, pošto nema odobrenje da daje izjave o ceni mosta samo kratko rekla: "Radi se na konačnom obračunu i do kraja godine će se sve znati".
Generalni direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak nije želeo da komentariše šta kompanija Alpine traži ističući da nadzorni organ, engleska kuća Scott Wilson (Skot Vilson) treba da utvrdi šta je urađeno i ispostavi konačni račun koliko to košta. Drobnjak priznaje da je ponuđena cena mosta na tenderu bila niska, ali su pravila kreditora, u ovom slučaju Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, takva da se bira ponuđač koji nudi najnižu cenu radova.
Za sekretara Udruženja za građevinarstvo PKS Gorana Rodića, računica je jednostavna: Alpine može da traži para koliko hoće, ali Putevi Srbije moraju da isplate ono što je potpisano ugovorom i kroz anekse ugovora. "Za sve što je rađeno mimo projekta, a nadzorni organ i investitor su prihvatili, moraće da se plati. U osnovnom ugovoru uvek je navedeno i detaljno opisano šta je sve izvođač radova dužan da uradi. Nadzorni organ mora iz dana u dan da kontroliše kako se ugovorene obaveze sprovode. Za sve naknadne i nepredviđene radove, koji u međuvremenu iskrsnu, izvođač dostavlja ponudu, koju potom nadzorna služba i investitor mogu da prihvate ili odbiju. Ako je odobre, prave se aneksi ugovora i to na kraju kada se ispostave tzv. situacije mora da se plati", objašnjava Goran Rodić.
Izmene projekta sigurno su, kaže Rodić, zahtevale dodatne radove koji su, moguće je, poskupeli izgradnju mosta. Pored toga, poznato je da je Alpine na gradilištu kod Beške imala veliki problem sa klizištem. Nezahvalno je napamet procenjivati, smatra Rodić, koliko je tačno to sve uticalo na cenu mosta.
Pre nekoliko dana i Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, nagovestio je da će konačna cena biti viša od ugovorenih 37 miliona. "Ceo posao je svojevremeno licitiran na bazi idejnog, a ne glavnog projekta. A idejni projekat nikad nije dovoljan da bi se precizirala ukupna vrednost radova. Ubuduće, dok sam ja ovde, poslovi se neće ugovarati dok se ne uradi glavni projekat", izjavio je tada Mrkonjić.
