Vlada Crne Gore veoma optimistički je ušla u projekat gradnje autoputa Bar-Boljare. Realizacijom tog posla stoleća, tvrdilo se, trebalo je da se promeni slika zemlje i život ljudi duž trase zamišljenog puta dugog 170km. "Samo čovek koji živi u bespuću zna od kolikog je značaja put", navodilo se u zvaničnim dokumentima crnogorske vlade uz citiranje reči Petra II Petrovića Njegoša: "Onaj ko ne putuje, taj i ne živi".
Elan kojim se pristupilo poslu, još u vreme ekonomskog buma, nisu, međutim, pratile aktivnosti na terenu. Jer, pregovori vlade sa pobednicima na tenderu jedan za drugim propadali su. Najpre, hrvatskom konzorcijumu na čelu sa preduzećem Konstruktor iz Splita nije uspelo da obezbedi bankarske garancije za projekat, kasnije novca nisu imali ni grčke i izraelske kompanije, a ovog proleća okončana je i kratkotrajna nada da će jug i sever Crne Gore povezati Kinezi.
U međuvremenu, cena gradnje projektovanog autoputa je udvostručena: sa dve na čak četiri milijarde evra! Da se krenulo u njegovu izgradnju, to bi u proseku bio najskuplji autoput u Evropi. Kako je crnogorska vlada planirala da ga treba graditi po sistemu javno-privatnog partnerstva, pretila je realna opasnost da Crna Gora zbog toga upadne u dužničko ropstvo.
Oglas
Dok su prethodnih godina odbijali predloge i sugestije evropskih institucija, crnogorski zvaničnici su, nakon što su upali u ćorsokak, morali da ih prihvate i uvaže. Zato ministar saobraćaja i pomorstva Crne Gore Andrija Lompar kaže da će stručni kosultant Evropske investicione banke odlučiti kada će se i šta graditi. On će, kako dodaje Lompar, proceniti da li će se pristupiti gradnji autoputa, brzog puta ili tek magistrale od jadranske obale do granice sa Srbijom. Tender o tome mogao bi biti raspisan na proleće. A to znači da će još mnogo vode proteći Moračom dok se jug i sever te zemlje ne povežu pristojnim putem.
Emin Duraković stručnjak za transportnu politiku kaže za Deutshe Welle da je ovo težak poraz politike crnogorske vlade, ali i navodi da ona nipošto ne sme da odustane od gradnje autoputa od Bara preko Boljara i povezivanja sa Beogradom.
"No, obzirom da će biti veoma teško izdvojiti sredstva iz državnog budžeta, a neizvesno je i koja će finansijska institucija stati iza ove priče, mogu da se složim sa varijantom da se gradi brza saobraćajnica od Bara prema Beogradu – to je kapacitet dve plus dve trake. Međutim, mi moramo pripremiti projektnu dokumentaciju kao da ćemo da radimo autoput i moramo da tražimo od naših evropskih partnera da taj put postane deo transevropske transportne mreže", zaključuje Duraković.
