Izložbeni prostor Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić u Beogradu mogao bi da se prostire na 1.350m2, što je skoro duplo više nego sada, ukoliko u delo bude sproveden idejni projekat adaptacije ovog objekta pod zaštitom države. Projekat koji potpisuju Jelena Kuzmanović, Jelena Petrović i Branislav Mitrović iz biroa Mit-arh, predviđa reorganizaciju podrumskog dela, ali i rekonstrukciju potkrovlja kako bi se dobio novi nivo namenjen umetnicima.
Arhitekte su se odazvale pozivu predsednika UO Cvijete Zuzorić Vukašina Milovića da procene stanje objekta i da naprave plan mogućih radova. U izradi projekta vodili su se idejom da novoobnovljeni prostor ima maksimalnu upotrebnu vrednost, ali i da bude sveden i da se vodi računa o tome da je Cvijeta pod zaštitom države.
"Ovim projektom pokušali smo da skrenemo pažnju na sve ono što bi paviljon mogao da pruži, i da ga predstavimo u jednom drugom svetlu. U Cvijetu Zuzorić nije ulagano još od rekonstrukcije iz davne 1976. godine", kaže Vukašin Milović.
Oglas
|
|
|
Dva postojeća stepeništa trebalo bi da budu uklonjena, i da postoji samo jedno koje bi povezivalo tri etaže - dve postojeće (prizemlje i galeriju) i novu etažu u zoni krova. Ovaj novi nivo bio bi dobijen rekonstrukcijom tavanskog prostora i postavljanjem lake montažne konstrukcije. Na taj način paviljonu bi na raspolaganju bio još jedan potpuno nov izložbeni prostor.
Idejnim rešenjem predviđeno je da se ulaz sa bočne strane smatra glavnim. U ulaznom holu bila bi smeštena garederoba i prodaja karata, a prizemlje bi bilo očišćeno i rasterećeno. Reorganizacija podruma takođe bi stvorila novi prostor za izlaganje, ali bi se dobila mogućnost i da se na tom nivou smeste i prateći sadržaji: prostor za administraciju i kustose, biblioteka i depo.
Paviljonu, koji je 1928. godine izgrađen prema projektu arhitekte Branislava Kojića, potrebna je i konzervacija spoljašnjosti.
Vukašin Milović kaže da su svi objekti kulture u Srbiji, a naročito galerije i muzeji, više nego zapušteni, i da se stiče utisak da državu nije naročito briga za umetnost. Njegova okvirna procena je da bi za sprovođenje ovog projekta bilo neophodno barem 800.000 evra.
"Ipak, naći će se valjda neko da uloži i u kulturu. Svuda oko nas niču ogromne zgrade, pa zašto se ne bi i u Cvijeti nešto novo izgradilo", nada se Milović.
U paviljonu za eKapiju kažu da su ovim projektom izuzetno zadovoljni i da bi se on uz manje usputne izmene mogao bez problema sprovesti u delo, ali da su otvoreni i za druge predloge i ideje.
