Agencije za iznajmljivanje nekretnina na lageru imaju i po 1.000 praznih stanova, od garsonjera do četvorosobnih, koje ne mogu da iznajme. Čak ni po ceni koja je u poslednjih godinu dana niža i do 40 odsto.
Srđan Lončarević, vlasnik agencije Slavija renta koja nekretnine isključivo iznajmljuje, smatra da je takvo stanje na tržištu posledica ekonomske krize, slabe tražnje i velike ponude čak i malih stanova u centru grada i Novom Beogradu, kojih ranije nije bilo dovoljno.
“Strane kompanije prestale su da otvaraju nova predstavništva i ne šalju svoje ljude u Beograd. Poslovni svet i diplomate koji su ostali ovde imaju smanjene budžete tako da kuće od 300 kvadrata sa garažom, bazenima i velikim dvorištem, za koje su kiriju pre dve godine plaćali 3.000 evra, zamenjuju stanovima od 150 kvadrata u centru. Oni sada koštaju trostruko manje od kuća na Senjaku i Dedinju, koji se ne mogu izdati ni za 1.500 evra”, objašnjava Lončarević.
Najveći pad cena pogodio je nepokretnosti u Mirijevu, na Karaburmi i u naselju Braća Jerković, kaže Kaća Lazarević, direktorka agencije Alka. “U tim delovima grada stanovi oko 50 kvadrata mogu da se iznajme za 200 evra i ima ih koliko hoćete. To nije čudno kada se na Vračaru dvosoban stan opremljen novim nameštajem, posteljinom, posuđem, belom tehnikom i klimom nudi za 350 evra”, naglašava Lazarevićeva.
Primetan je i trend migracije podstanara, koji su sada u prilici da za gotovo isti iznos rente dođu do bolje lokacije ili više kvadrata.
I studenti su promenili navike. “Oni se udružuju i po četvoro ih živi u stanu od 90 kvadrata. Kiriju od 450 evra i troškove dele. To im je isplativije nego da kao nekada za garsonjeru ili jednosobne stanove daju i po 300 evra, koliko su ranije stanodavci tražili na potezu od Kalemegdana do Vukovog spomenika”, ističe Lončarević.
Stan od 30 kvadrata sa klima-uređajem, američkim plakarom, kablovskom televizijom i novim nameštajem u Ulici Stevana Dukića na Karaburmi vlasnik već mesecima ne može da izda. Da nađe nove zakupce nije mu, kaže, pomoglo ni to što je cenu sa 200 evra spustio na 170. “Pet godina izdajem stan i do sada se nije dešavalo da duže od deset dana bude prazan. Međutim, u poslednja tri meseca nema zainteresovanih. Spreman sam da ga izdam i za 150 evra, samo da pokrijem troškove”, kaže stanodavac. |
Vlasnici stanova pribegavaju i novim metodama kako ne bi ostali bez sigurnog prihoda. Umesto da stanove rentiraju na duži period, zadovoljni su da nađu i stanare na dan-dva.
Računaju da će s cenom od 30 do 50 evra, što je jeftinije od dnevnog hotelskog smeštaja, biti konkurentni. Ali, i ova strategija ne garantuje stabilan profit.
“Kada je odlučila da stan izdaje dnevno, jedna moja poznanica je prvog meseca zaradila 1.200 evra, sledećeg samo 200, a već nekoliko meseci stan je prazan, jer nema zainteresovanih”, kaže Lazarevićeva.
Njen kolega Lončarević očekuje da će za manje od mesec dana ponuda slobodnih stanova biti još bogatija jer će studenti otkazati zakupe preko leta zato što znaju da će krajem avgusta i u septembru moći da ih iznajme za iste pare.