Opštinska uprava Beočin objavila je javni poziv za davanje u zakup objekta Stari dvorac u Beočinu za koji se tvrdi da je bio jedan od najlepših u ovom delu Evrope.
Poslednjih deset godina bilo je ozbiljnih pokušaja da se Stari dvorac obnovi i bude u funkciji. Prvi pregovori vođeni su pre šest godina sa italijanskom grupom "Adige Bitumi", a prema njihovim procenama za obnovu dvorca bi trebalo 2,5 miliona evra. Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda u saradnji sa Ambasadom Austrije želeo je da dvorac postane centar poslediplomskih studija u oblasti poljoprivrede, ali ostalo je samo na namerama i željama. Najdalje se možda otišlo sa Nemcem Nikolas Wais-om sa kojim je čak i potpisan protokol o namerama, ali i ta pokušaj se neuspešno završio.
Sada je za dvorac nadležno JP "Građevinsko zemljište i putna privreda", a od 1997. godine Republika Srbija je proglasila dvorac za spomenik kulture i stavila ga pod svoju zaštitu. Poslednji radovi na zaštiti bili su 1996. godine kada su opština Beočin i beočinska fabrika cementa zajednički izdvojili sredstva za rekonstrukciju krova.
Dvorac je sagrađen 1898. godine, po projektu Steindal Imrea, i pripadao je porodici Špicer, bogatim veleposednicima nemačkog porekla koji su imali znatan akcionarski udeo u Beočinskoj fabrici cementa, tako da je dekoraciju diktirala namena i veoma ugledan ekonomski status njegovih vlasnika. Vrednost objekta ogleda se u spoju, na jedinstven način usklađenih stilova i modernih umetničkih strujanja u arhitekturi na prelasku dva veka, od romantike, gotike, renesanse i baroka, do secesije, koji se uočavaju na triforima, terasama, arkadama, ogradama, kupolama...
