Izgradnjom Beogradskog železničkog čvora (BŽČ), pored efikasnijeg prevoza putnika i robe, glavni grad bi mogao da dobije i milione kvadrata najatraktivnijeg zemljišta na prostoru između Tramvajskog i Železničkog mosta. Posao je trenutno na “dugačkom štapu” s obzirom na cenu izgradnje od nekoliko stotina miliona evra, ali i zbog činjenice da za neke delove BZČ još ne postoje projekti.
Prokop - beogradski Skadar na Bojani |
Krajem marta, odnosno kada premijer Rusije Vladimir Putin poseti Beograd, biće verovatno jasnije kada bi izgradnja najvećeg infrastrukturnog projekta u prestonici mogla da počne. Naime, tada će se razgovarati o ruskom kreditu u iznosu od 800 miliona dolara, od čega bi 300 miliona, bar kako je najavljivano, trebalo da bude iskorišćeno za ovaj posao. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić nedavno je rekao da očekuje da će dolaskom ruskog premijera biti finalizovan ugovor o kreditu.
Ideja o izgradnji BŽČ stara je više decenija, a suština je da se pruga na teritoriji Beograda na trasi železničkog Koridora 10 osposobi za saobraćaj brzih vozova i prilagodi brzoj razmeni robe. Takođe, projekat podrazumeva i izmeštanje Glavne železničke stanice, čime bi se dobilo atraktivno zemljište za ulaganje. U pitanju je oko 80 hektara koja se nalaze na samoj rečnoj obali, između Tramvajskog i Železničkog mosta, i čija se vrednost, prema nekim procenama, meri u milijardama evra.
- Kada je u pitanju saobraćaj, prevoz putnika i robe u celom gradu bi bio bolji. Svi magacini, koji se sada nalaze na manjim stanicama poput Topčidera i Zemuna, premestili bi se u Makiš i Batajnicu i tu bi se radila robna razmena. Gradski i prigradski saobraćaj bi bio poboljšan jer bi dominantan prevoz bio “BGvoz” - kaže Milutin Milošević, direktor preduzeća “Beogradčvor”, istakavši da bi sa stanovišta investicija deo zemljišta u Savskom amfiteatru i na Dorćolu (Donji grad) bio bi pogodan za ulaganje.
Prema njegovim rečima, poslednjih 10 godina ništa se nije radilo na BŽČ, a poslednje što je urađeno, i to zahvaljujući saradnji sa Gradom Beogradom, je izgradnja koloseka u stanici “Beograd centar”.
U Saobraćajnom insitutu CIP kažu da je za realizaciju delova BŽČ potrebno oko 200 miliona evra. Taj novac bi se iskoristio da se završi stanica “Beograd centar” (Prokop), tehničko-putna stanica “Zemun” (za održavanje putničkih vozova), robno-transportni centar i izgradi drugi kolosek pruge od Pančevačkog mosta do stanice “Pančevo glavna”.
- Ruska strana je u razgovorima zahtevala od “Železnica Srbije” da pripreme tehničku dokumentaciju najmanje na nivou idejnih projekata. Za sada postoje urađeni idejni i glavni projekat za izgradnju drugog koloseka Pančevački most-Pančevo. Za ovu prugu treba uraditi i plansku dokumentaciju. Za stanicu “Beograd centar” i “Zemun”, kao i za robno-transportni centar, nema urađenih idejnih projekata. CIP trenutno radi i na idejnom projektu dogradnje putničke stanice “Zemun” - kaže Milutin Ignjatović, direktor CIP-a.
Minimum četiri godine izgradnje Prema procenama, za četiri godine mogla bi da se završi izgradnja “Prokopa”, stanica “Zemun” i “Makiš”, i drugi kolosek za saobraćaj ka Pančevu. Međutim, time Beogradski železnički čvor ne bi bio završen jer bi, da bi bio kompletan, ostala da se uradi obilazna pruga Beli potok-Vinča (sa mostom preko Dunava), i da se druga obilazna pruga, odnosno “stari čvor” na delu od Rakovice do Kalemegdana, ukomponuje sa novim. |