Kod osmišljavanja izgleda mosta preko Save mogli smo da se držimo starih rešenja, ali bi to značilo da se odričemo jedinstvene prilike da izgradimo novi simbol grada.
Ipak, Beograd nikada nije pristajao na takva, polovična rešenja jer su i u prošlosti građeni objekti koji su kvalitetom i inovativnošću privlačili veliku pažnju stručne javnosti, pričaju za “Blic” konstruktor Viktor Markelj (52) i arhitekta Peter Gabrijelčič (63), idejni tvorci mosta preko Save.
Oni kažu da gradovi na rekama mostova nikada nemaju dovoljno i ističu da se može reći da je istorija Beograda istorija beogradskih mostova.
Oglas
- Svaki period se na svoj način mostom upisivao u istoriju grada, a svaki novi most bio je dostignuće i odraz svog vremena, i postajao deo simbolike grada. Kod rešenja za most preko Save želeli smo da on produži lanac već izgrađenih i upiše se u beogradski rečni pejzaž - kaže Peter Gabrijelčič.
On objašnjava da kod velikih mostova nema puno mogućnosti da se uradi nešto novo, kao i da su u svetu poznati mostovi sa kosim kablovima sa jednim pilonom pa su, naizgled, sve moguće ideje iskorišćene.
- Smelim konstruktorskim rešenjem poprečnog preseka mosta uspeli smo da dobijemo novi oblik pilona. On je prepoznatljiv, dizajnerski jedinstven i zbog svoje atraktivnosti postaće i simbol grada, ali poznat širom sveta - priča Viktor Markelj.
Prema njegovim rečima, danas je težnja da se grade mostovi koji imaju manje potpornih elemenata, ali i da se kosi kablovi koriste jer se pomoću njih premošćavaju veliki rasponi sa relativno malo materijala.
- Da je jedan pilon bio pravo rešenje može se zaključiti i iz toga što su sva tri nagrađena rada na konkursu imala jedan pilon, i to praktično na istoj lokaciji. On označava mesto gde se nalazi Ada i upozorava vozače da je u blizini reka. Uz njega se stiče utisak da most prelazi reku u skoku, pomoću dva velika raspona - objašnjava Markelj.
Idejni tvorci mosta preko Ade kažu da su kosi kablovi trend, ali da to nije jedini razlog.
- Da smo stavili stubove u Savu, napravili bismo korak unazad, i imali bismo problem sa ometanjem rečnog saobraćaja i održavanjem stubova u vodi - kaže Gabrijelčič.
Mostovi ovog tipa se rangiraju po rasponu između stubova, a u ovom trenutku najveći raspon kod mostova sa jednim pilonom imaju mostovi “Surgut” u Rusiji (408 metara) i preko Rajne u Diseldorfu (368 metara).
- Most preko Ade po rasponu bi zauzeo drugo mesto ali, pošto je “Surgut” širok 15 metara, a preko Save 45 metara, mogao bi biti prvi po površini koju nosi jedan pilon. U izgradnji su mostovi na Tajvanu i u Mumbaju sa rasponom od 400 i 500 metara. Ipak, most preko Save biće prvi sa pilonom ovakvog oblika - ističe Gabrijelčič.
|
Cena po kvadratu 2.700 evra Markelj i Gabrijelčič kažu da izgradnja mosta preko Ade košta oko 2.700 evra po kvadratnom metru, i objašnjavaju da je cena kvadrata sličnih mostova u svetu od 3.000 do 5.000 evra. - U suštini, dobićete dva mosta: za putni saobraćaj sa šest traka i metro-most sa dve trake. Veliki trošak je to što morate izgraditi dosta skupe prilazne puteve kako bi se most mogao uključiti u sistem Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) - objašnjava Markelj istakavši da je bilo kakva gradnja u gradu, zbog guste infrastrukture, mnogo skuplja nego izgradnja klasičnih autoputeva. |
