Gordost i CSR - Srbin nije preduzetnik

13.08.2010. | Ivan Radak | Danas

Ne bavim se previše religijskim stvarima. Ne zanima me to. Ali me prošle nedelje baš zainteresovala emisija na Histori kanalu o grehovima, posebno gordosti. Narator je u jednom trenutku, opisujući gordost, rekao, parafraziraću - ako bogat odluči da siromašnima da novac, a stalo mu je da to bude primećeno, to je gordost, to je greh.

To mi je pomoglo da konačno prelomim dilemu šta je korporativna društvena odgovornost. Da, to je besplatni marketing.

Naravno, tu mislim na onaj deo korporativne društvene odgovornosti (engleska skraćenica CSR) gde kompanija donira neki novac, hranu ili aparat nekome (CSR je svakako daleko više od toga, da se razumemo). Gde bi drugo nego u Srbiji to bilo dovedeno do kiča, apsurda, banalnosti, kako god. U Srbiji su se kompanije dominantno opredelile za donacije kao primer društvene odgovornosti (kupovina opreme kojom se prerađuje otpad koji izbacuju ipak je mnogo skuplja opcija) i poneko čišćenje parka ili obale. To mogu da posvedoče sve moje kolege, svaki dan suočene saopštenjima ili telefonskim pozivima PR-ovaca koji bi voleli da to nekako uđe u novine ili u TV vesti (to im naravno uspeva ako se ista firma i oglašava u dotičnom mediju).

Zašto je kompaniji potrebno da bude primećeno da je donirala nešto? Čuo sam jedno obrazloženje da to stvara pozitivnu sliku o kompaniji. A zašto bi jednoj kompaniji bilo bitno da običan građanin ima pozitivnu sliku o njoj? Zašto bi život tog građanina trebalo da bude opterećen mislima da li je neka kompanija društveno odgovorna? Osim ako bi iz tih pozitivnih misli trebalo da proistekne kupovina proizvoda te kompanije.

Drugo obrazloženje je da bi dali primer i drugim kompanijama da budu društveno odgovorne. Može to i bolje. Mogu drugi da budu podstaknuti na CSR bez merenja sopstvene u tonama ili hiljadama evra. Kad se već meri onda to može da se uvrsti i kao neka stavka u finansijski izveštaj, pa onog koga zanima neka čita. Barem bi nezavisnom revizoru mogli više da verujemo nego službeniku kompanije zaduženom za CSR.

A zašto tvrdim da je to ovde dovedeno do kiča? Pa zato što je bavljenje CSR-om ovde postalo pomodarstvo (kao i mnogo, mnogo drugih stvari). Stvoren je kult, prava crkva, ljudi koji, kao, ginu za CSR. I kao svaka crkva, ne dozvoljava da njene vrednosti budu dovedene u pitanje. Zato ću i ja biti ekskomuniciran, anatemisan, kako god, zbog ovakvih tvrdnji. Sve ovde rečeno, od strane njih biće proglašeno kao nedostojno, pagansko.

Ok, neka bude da sam ja grešnik, ali da li mogu donacije bez TV kamera, pitanje je sad.

 

 

 
Share |

Komentari: 1

Slavko 17.08.2010 07.24.15

Mislim da preivrednici u Srbiji se ponašaju kao i privrednici u drugim zemljama. Pokušavao sam da setim nekog primera gde strane kompanije, koje posluju u ovoj zemlji, svoju donaciju nisu medijski promovisali. U Smederevu su US Steel Serbia, Messer i neke manje firme svaku svoju donaciju školama, bolnicama i socijalnim domovima medijski naglašavali. Pa? Kakve veze te strane kompanije imaju sa domaćim preduzetnicima? Da li na zapadu te stvari ne promovišu? Naravno DA. Njihovi privrednici za razliku od srpskih imaju tu neverovatnu pogodnost da se za iznos donacije umanjuje porez koji moraju uplatiti državi!!! Ali u Srbiji NE! Plaćaj tačno u dan porez državi u kojoj vlada haos u sferi naplate, korupcija, nebriga... i ne pričaj nikome da si, pored svega, dao donaciju!?
Kao drugo, mislim da sama promocija donatorstva stvara tendenciju u društvu da se privrednici koji nisu o tome razmišljali, priključe takvim humanim akcijama.

Vezane kategorije


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...