Broj novih stanova 2019. godine je prvi put u poslednjoj deceniji dostigao i prestigao onaj iz perioda pre svetske ekonomske krize. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku izgrađena su 24.803 stana, što je 4.988 više nego 2008. godine. Tokom 2019. je useljeno duplo više stanova nego 2016, kada ih je bilo 11.332.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Rukovodilac Grupe za statistiku građevinarstva u Republičkom zavodu za statistiku Dejana Đorđević, kaže da će podatke za 2020. godinu objaviti u avgustu, ali već sada je poznato da i u godini epidemije virusa korona brojke rastu.
- Tokom 2019. godine u Srbiji su izdate ukupno 21.844 građevinske dozvole, dok ih je lane bilo 22.625 - navodi Đorđevićeva. - Izgrađena su ukupno 24.803 stana u 2019. godini, dok će podaci za prošlu godinu biti raspoloživi 2. avgusta 2021, po završetku sprovođenja godišnjeg istraživanja o građevinskoj aktivnosti.
U proteklih deset godina, stanogradnja je bila u konstantnom padu, pa se broj novoizgrađenih stambenih jedinica na godišnjem nivou smanjivao od jedne do dve hiljade. Oporavak je nastupio 2017. godine, kada je izgrađeno 14.080 stanova, što je bilo gotovo 3.000 više nego godinu ranije. Statistika pokazuje i da su najbolje bile one godine u kojima je država subvencionisala stambene kredite.
Poslednji objavljeni podaci RZS pokazuju da je u februaru izdato 1.516 građevinskih dozvola, što je za 6,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola 78 odsto odnosi se na zgrade, a 22 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 66,8 odsto dozvola izdato je za stambene, a 33,2 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove.
U februaru je prijavljena izgradnja 2.652 stana, a statistički podaci pokazuju da je prosečna površina izgrađenih nekretnina oko 72,9 kvadrata. Procenitelj Milić Đoković, iz Klastera nekretnina, međutim, ukazuje da u stvarnosti, mimo statistike, kupci najčešće traže stanove od 30 do 40 kvadrata ili one veće od 90 do 100 kvadrata.
- Zato je statistički to stan od oko 70, ali takvi se u suštini najmanje i grade i traže - kaže Milić Đoković. - Građani uglavnom raspolažu sa oko 60.000 evra u kešu, a ostatak novca dopunjuju iz kredita. I to što se nekretnine kupuju za keš nije realna slika, jer kada kupac pazari stan od 100.000 evra, a uzeo je pozajmicu on novac prebacuje prodavcu koji najčešće opet kupuje nekretninu. Ta druga osoba se računa kao keš kupac, pa se tako novac iz kredita vrti, u proseku, četiri i po puta. Zato se stvara slika da ima mnogo više kupaca koji plaćaju gotovinom.
Milić Đoković napominje i da se u Beogradu s vremena na vreme proda i neki od stanova na elitnim lokacijama, gde kvadrat košta i više od 9.000 evra, i upozorava da takvih transakcija nema mnogo, ali da one, kada se posmatra samo statistika, naprave potres i stvore lažnu sliku previsokih cena.
NAajskuplji stan u novogradnji prodat u prvom kvartalu godine koštao je 1,47 miliona evra i nalazi se u Beogradu na vodi. Republički geodetski zavod je objavio da je prvih devet najskupljih stanova u Srbiji bilo u Beogradu na vodi, gde je bio i najskuplji kvadratni metar od 9.677 evra. Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu iznosio je više od 1,3 milijarde evra, što je povećanje od 41,8 procenata u odnosu na isti period lane. Promet stanova zauzeo je najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima sa 53 procenta. U ukupnom prometu nekretnina stanovi su dominantni sa 3.500 prometa mesečno.
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić podseća da je građevinska aktivnost veoma važna, jer za sobom povlači još 50 industrijskih grana.
- Samo u Beogradu fali više od 15.000 novih stanova, a baš zbog toga je građevinarstvo izlaz ove zemlje. Zbog velike tražnje sasvim je logično da cene nekretnina ne padaju - napominje Rodić.
