Radovi na uređenju Gradskog parka u Bijeljini privode se kraju. Popločavanje staze u centralnom delu deo je projekta uređenja najveće zelene površine u Bijeljini, koja je u prethodnom periodu dobila teretanu na otvorenom, inkluzivno igralište za decu i nekoliko pristupnih rampi. Uskoro će biti postavljeni postamenti za biste srpskim velikanima – Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu, Ivi Andriću i Jovanu Dučiću.
Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić naglasio je da je cilj ove lokalne zajednice da gradski park bude oaza mira i odmora za sve sugrađane, ali i mesto gde se sugrađani mogu baviti sportom ili dovesti mališane da se igraju.
– Izdvojili smo za ove namene oko 70.000 KM iz budžeta. Isto toliko smo planirali za radove na popločavanju staze koja povezuje Ulicu Srpske vojske i Ulicu Kneza Miloša, tako da ćemo urediti kompletan centralni deo parka, zajedno sa poprečnim stazama. Tender je raspisan i verujemo da ćemo i ovaj posao uraditi u planiranom roku – istakao je Mićić.
Ilustracija (www.pixabay.com)
– Građevinska ekpanzija uzela je danak. I malobrojne zelene površine pretvorene su u parkinge ili slične betonske površine. Često smo svedoci vandalskog ponašanja nesavesnih sugrađana, koji oštećuju drveće ili uništavaju cvetne aleje. I o tome bi trebalo da nadležni povedu računa i pooštre inspekcijske kontrole i kazne – kaže Mileva Marković.
Osim roditelja sa decom, u Gradskom parku sve više je i rekreativaca i sportista, jer je ovo jedini prostor u centru grada gde mogu da borave u prirodi na otvorenom.
Park u Bijeljini botanička je retkost i jedan od prepoznatljivih simbola ovog grada. Počeo ga je graditi Austrijanac Johan Kajzer 1891. godine na mestu na kome se nekada nalazila stočna pijaca. Sadnice platana, do tada nepoznatog u ovim krajevima, ali i kestena, topole, lipe, jablana, jele, tuje, bora i bukve, donosio je Kajzer iz Beča, Pešte i drugih evropskih gradova.
