Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradilišta, a kako je trenutno nedostatak građevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, ali i daleke Azije. Koliko ih tačno ima, kažu stručnjaci, skoro je nemoguće utvrditi, između ostalog i jer popriličan broj radi „na crno".
- Svakako da najviše ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka. Turski državljani dolaze organizovano preko firmi koje ih angažuju za naša gradilišta. Najviše ih je upravo u Beogradu - kaže za Blic Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Reporteri Blica nedavno su na rekonstrukciji „četiri bulevara“, u Ulici 27. marta, zatekli čitavu grupu radnika iz daleke Indije. Njih su organizovano doveli strani izvođači radova, a radi se o majstorima koji su stručni za postavljanje tramvajskih šina.
- Organizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, koji ne podležu kontroli, ni koliko su kvalifikovani, zbog čega mogu da nastanu teške povrede, pogotovo kod onih koji nisu obučeni i ne znaju jezik. Prema nekim procenama, do 40 odsto građevinaca iz inostranstva radi na crno - objašnjava Rodić.
Pored Turaka i Albanaca, tu su već pomenuti Indijci, ali i Pakistanci. Među njima je najviše onih koji su angažovani za obične poslove, odnosno klasična fizička radna snaga.
- Pretežno dolaze fizikalci i priučeni ljudi. Ako običnom radniku i daš neki ozbiljniji posao, doći će do nekvalitetatnog finalnog proizvoda i onda nastaju problemi. Ako su vredni, mogu da se dokvalifikuju, ali kod nas nemaju vremena. Odmah ih guraju na gradilišta, a ne znaju jezik, mere zaštite ne postoje, a pitanje je i gde su smešteni i kako se obavljaju lekarski pregledi - tvrdi sagovornik Blica.
Kako dodaje Rodić, mnogi nelegalni radnici stanuju po skrivenim stanovima, daleko od inspekcije i kontrole.
- Radnici ne dolaze samo u Srbiju već i u Hrvatsku i Mađarsku. Naši „goniči" radne snage ih angažuju, mahom Albance koji dobro sarađuju sa našima i na taj način jedni drugima pomažu. Neke radnike prijave, a neke ne. Među njima ima kvalifikovanih radnika koji su prijavljeni, ali su opasnost ovi na divljaka. Ako poginu, to se sakrije - tvrdi Rodić.
Među starosedeoce kada su strani radnici u pitanju svakako spadaju Kinezi. Oni su u poslednjih desetak godina neizbežni u prestonici, a angažovani su isključivo na državnim projektima: ranije na gradnji Pupinovog mosta, sada saobraćajnice nad Savom koja će povezati Obrenovac i Surčin, pa gradnji kompleksa „Meite"...
Sugrađani koji su poslednjih nedelja posetili gradilište „Beograda na vodi", na mestu gde je počela gradnja Kule Beograd, kažu da se najviše priča - italijanski jezik! Ovo, međutim, nije ništa čudno ako se zna da je unosan posao dobila italijanska firma koja je očigledno dovela dosta svog domaćeg kadra.
O opasnosti od neprijavljenih radnika svedoči i primer iz bliske prošlosti kada je nedavno u okolini Beograda odvedena grupa neprijavljenih radnika kod privatnog lekara. Bili su tu i predstavnici sindikata zbog tog slučaja. Ti radnici donose sa sobom razne bolesti, na koje su oni otporni, ali ne i naši stanovnici, rekao je Rodić.
