Preminuo je Nikola Hajdin - Veliki projektant mostova

17.07.2019. | SANU

Dugogodišnji predsednik i član Srpske akademije nauka i umetnost Nikola Hajdin (Vrbovsko, 1923), preminuo u sredu, 17. jula, 2019. godine u Beogradu, posle kraće i teške bolesti. Bio je veliki mostograditelj, van Akademije i u samoj Akademiji.

Most Slobode Novi Sad

Most Slobode u Novom Sadu, jedno od najpoznatijih dela Nikole Hajdina (Foto Wikipedia, User: Goran.Smith2)

Nikala Hajdin, čuveni srpski inženjer građevinarstva, za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

Veoma je cenjen kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija. Iz velikog opusa ovih ostvarenja izdvajamo: železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979); drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučnu branu „Glažnje” u Makedoniji (1967) i veliki  most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača. Njegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije. Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj. Naučni opus akademika Nikole Hajdina podrazumeva preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu položio je doktorat  tehničkih nauka 1956. godine. Za naučnog saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961. godine, a za redovnog profesora 1966. godine. Pored toga bio je gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu (1971 – 1973) i gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.

U toku profesionalne karijere akademik Hajdin je obavljao čitav niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i stranim društvima.  Bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera. Pored toga, bio je inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011).

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Goran 04.08.2020.
Dobar dan, želim da odradim izolaciju krova...
Шумадинац 03.08.2020.
Да ли заиста нема никог ко би сагледао неоп...
Maja 31.07.2020.
Molim vas za cenu izolacije penom po m2 za ...
Aco 25.07.2020.
Da se moze graditi od ove cigle pečenjara.
Daniel Zebeljan 25.07.2020.
Koristio bi penu u brodogradnji.Kome se obr...