Izgradnja Koridora 11, kao što je to bio slučaj i sa Koridorom 10, uveliko kasni, a stručna javnost smatra da su osnovni razlozi za to „rđave“ pripreme radova i projektne dokumentacije, eksproprijacija koja nije obavljena na vreme, nerealna obećanja data iz političkih razloga, ali i nepostojanje domaće građevinske operative, ocenjuje portal Demostat.
- Treba podsetiti da je bilo najavljeno da će radovi na dve deonice Koridora 11 koje gradi kineska kompanija Shandong Hi-Speed biti završeni do kraja 2017. godine što nije ostvareno. Do toga nije moglo da dođe zbog toga što je na dve deonice, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, koje su trebalo da budu završene tokom novembra te godine, uradjeno tek oko 75 odsto posla - navodi portal.
Kinezi su, dodaje portal, pripremne radove na Koridoru 11 započeli krajem 2013. godine. Nakon toga procenjeno je da će radovi do Preljine biti završeni do kraja 2018. godine ali se ni to nije desilo i proces je prolongiran na jun tekuće godine.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Pozivajući se na mišljenje eksperata, portal piše da priprema radova i izrada projektne dokumentacije nije uradjena na adekvatan način i da je problem u tome što „Srbija nije sačuvala svoja velika preduzeća sposobna da grade puteve, a da jeste, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, izgradnja Koridora 10 i 11 bi bila daleko efikasnija nego što je to slučaj".
Hrvatska je, kako se navodi u tekstu, sama gradila svoje auto-puteve, a nije se zaduživala kao Srbija i bila je u prilici da odredjuje ko će radove da sprovodi, dok u Srbiji to čini „onaj koji daje kredit za izgradnju".
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić je za Demostat rekao da je realno očekivati da se izgradnja deonice Obrenovac - Preljina na Koridoru 11 okonča do početka letnjih odmora a da deonica Surčin - Obrenovac bude završena u decembru ove godine.
Ekonomista Milan Kovačević je ocenio da je problem, ne samo sa Koridorom 11, već uopšte sa izgradnjom saobraćajne infrstrukture u Srbiji što ne postoje adekvatni planovi kako i šta graditi da bi se ostvarili svi potencijali sa kojim raspolaže teritorija na kojoj se nalazimo.
- Nadležni u Srbiji nemaju jasnu strategiju ni kada je reč o izgradnji rečnih koridora i železničkih koridora koji imaju najveću važnost kao najjeftiniji vidovi transporta robe. Jednostavno ne postoji vizija kada treba graditi i gde, a što je najporaznije, i kada se počne sa nekom izgradnjom to se ne radi u kontinuitetu što stvara dodatne probleme - rekao je on.
