Srbija bi već u sledećoj deceniji trebalo da se modernim saobraćajnicama poveže sa celim regionom. U toku je izgradnja auto-puteva ka Bugarskoj, Grčkoj i Crnoj Gori, a narednih godina bi trebalo da počnu radovi na još tri trase - ka Albaniji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji. U međuvremenu će početi i realizacija dva projekta koji će povezati gradove unutar Srbije - moravski i fruškogorski koridor.
Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za Novosti, otkriva da će prvi sledeći komercijalni ugovor, na koji će biti stavljeni potpisi do kraja godine, biti za deonicu od oko 30 kilometara, od Preljine do Požege na Koridoru 11. Radovi će početi iduće godine, a Mihajlovićeva kaže da se vode razgovori i o deonici od Požege do Boljara, dužine 107 kilometara.
Do sada je na ovoj trasi ka Crnoj Gori na dve deonice izgrađeno oko 53 kilometra auto-puta, a trenutno se gradi još 67,8 kilometara na potezu od Surčina do Ljiga, čime će se prvi put povezati auto-putem od Beograda do Čačka.
Oglas
- Od ostalih projekata, najbliži smo početku radova na saobraćajnici Niš - Merdare - Priština, na prvoj deonici od Niša do Pločnika, vrednoj 212 miliona evra, gde radovi treba da počnu tokom iduće godine - kaže ministarka Mihajlović. - Srbija će zajedno sa Evropskom investicionom bankom podneti zahtev fondu za Zapadni Balkan, kako bi što veći udeo u investiciji bila bespovratna sredstava EU. Ostatak novca obezbediće se kroz zajam EIB, sa kojim je napravljen finalni dogovor u vezi s finansiranjem. Pripreme traju već dve godine, izrada idejnog projekta je u toku, a Vlada je nedavno usvojila prostorni plan za područje infrastrukturnog koridora Niš - Merdare.
.jpg)
Ilustracija (www.pixabay.com)
Mihajlovićeva ističe da je projekat izgradnje auto-puta Niš - Merdare - Priština - Tirana - Drač od višestruke koristi za Srbiju. Ne samo, kako kaže, zbog poslova koje će domaće firme imati tokom izgradnje, već i zbog boljeg povezivanja blizu 500.000 ljudi koji žive u Niškom i Topličkom okrugu, Srba na severu Kosova, i zbog toga što će Srbija dobiti još jedan izlaz na more, preko luke Drač.
- Važan implus bržoj realizaciji projekta auto-puta Beograd - Sarajevo dat je uključivanjem Turske, sa kojom smo tokom posete predsednika Erdogana potpisali Pismo o namerama i sa kojom ćemo zajedno definisati naredne korake u realizaciji projekta - priča ministarka. - Što se tiče Srbije, već je poznata trasa. Ona će se nastavljati na Koridor 11, odnosno na deonicu Preljina - Požega, odakle će preko Užica ići do granice sa BiH. Vrednost tih 60 kilometara auto-puta na teritoriji Srbije procenjuje se na 830 miliona evra. Od dokumentacije su do sada urađeni prethodna studija opravdanosti i generalni projekat, a sledeći korak je izrada studije izvodljivosti, a zatim i glavnog projekta, nakon čega slede razgovori o finansiranju radova.
Zasada je najmanje izvesna izgradnja koridora ka Temišvaru, ali Vlada Srbije nije odustala ni od ovog putnog pravca.
- U okviru konektiviti agende za Zapadni Balkan, radimo na povezivanju sa svim zemljama regiona - kaže Mihajlovićeva. - Svakako da je interes Srbije, kako bi iskoristila svoju stratešku poziciju na Balkanu, da ima najkvalitetnije veze sa svim susedima, a povezivanje sa Rumunijom je nešto čime ćemo se takođe baviti u narednom periodu.
- Završetak Koridora 10 je prioritet Vlade. Ostaje da se okonča još deo kroz Grdeličku klisuru, koji je i najteže gradilište u Evropi. Na tempo radova u velikoj meri utiče i geologija - objašnjava Mihajlovićeva. - Posle 30 godina čekanja je praktično završen, a koliko je taj auto-put nedostajao Srbiji najbolje pokazuje 15 miliona više vozila kroz našu zemlju u odnosu na pre tri godine. Na istočnom kraku, gde radi grčka kompanija Aktor, pustili smo u saobraćaj u prvih 100 dana Vlade 30,5 kilometara auto-puta i preostalo je da se završi još jedna deonica, na kojoj je ranije bilo dosta problema.
- Očekujem da za Moravski koridor, koji bi povezao Čačak i Kruševac, u 2018. budu poznati partneri u izgradnji i model finansiranja - navodi Zorana Mihajlović. - A u Pekingu je u maju potpisan i memorandum za Fruškogorski koridor sa kineskom kompanijom CCCC, za koji se već radi projektna dokumentacija.
