Građevinska industrija u 2009. godini na kolenima - 50% pad proizvodnje

09.12.2009. | Suzana Bojadić | Blic

Građevinskoj industriji u Srbiji koja zapošljava 200.000 ljudi i čini 40 odsto bruto društvenog proizvoda, nikada nije bilo gore, kažu za "Novac" u Privrednoj komori Srbije. Za godinu dana proizvodnja je pala i do 50 odsto, zalihe građevinskog materijala su na nivou petomesečne proizvodnje, ugašeno je više od 500 preduzeća…

Naredne godine u stečaj bi moglo da ode još 700 firmi, a bez posla bi moglo da ostane od 50.000 do 60.000 ljudi, procenjuju u PKS. Spas je jedino država, pod uslovom da "građevincima" isplati dugove javnih preduzeća koji se penju i do nekoliko stotina miliona evra, te da uslove za tendere koji se finansiraju državnim parama, prilagodi moći srpskih graditelja.

Pad građevinskih radova dovešće do tehnološkog viška, pa će prema procenama u PKS u nekim firmama bez posla ostati više od polovine zaposlenih.

"Ako se zalihe građevinskog materijala budu gomilale dosadašnjim tempom, iduće godine u stečaj bi mogla da ode trećina sadašnjeg potencijala. Te firme danas u proseku zapošljavaju po 150 do 500 ljudi, bave se i niskogradnjom i visokogradnjom, ali i gradnjom tunela", kaže za "Novac" Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS.

Najveću štetu pretrpeće visokogradnja, prvenstveno izgradnja stambenog i poslovnog prostora. I pored tražnje od oko sto hiljada stanova u Srbiji, u Privrednoj komori procenjuju da će u 2010. biti započeto svega četiri hiljade stanova. Za sedam meseci ove godine sagrađena su tek 1.242 stana, dok je u celoj prošloj godini Srbija dobila više od 19.000 novih stanova, koliko je približno građeno i ranijih godina.

Procenjuje se da će bez posla najviše ostati građevinska operativa, odnosno zanatlije, te fizički radnici.

"Provereni kadar će se utopiti u strane kompanije koje dolaze u Srbiju. Neki već odlaze u inostranstvo, što bi moglo biti i češće sa viznim oslobađanjem, kada će najverovatnije ljudi i dobijati dozvole za rad u zapadnoj Evropi. Tako se uništava domaća operativa i otvara prostor stranim kompanijama koje će u Srbiji podići cene za 30 do 40 odsto", kaže Rodić.

Podsetimo da je Alžir najavio investicije od 150 milijardi dolara, Iran od 70, a da je u Rusiji samo za Olimpijadu predviđeno ulaganje od 14 milijardi dolara.

U industriji građevinskog materijala, zalihe premašuju petomesečnu proizvodnju. U odnosu na prošlu godinu u ciglanskoj industriji proizvodnja je pala za čak 70 odsto i to najviše u firmama koje posluju na jugu Srbije i u Vojvodini. Razlog je praktično stopiranje izvoza u Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku, gde je iz Srbije išlo i do 80 odsto ukupne proizvodnje crepa.

Proizvodnja građevinske stolarije i podova pala je za oko 40 odsto, proizvodnja cementa za 20, a proizvodnja proizvoda od betona za 10,5 procenata, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U austrijskoj građevinskoj firmi "Alas holding", koja je u Srbiji vlasnik "Zorka keramike", "Zorka opeke" i "Zorka Alas kamena", najviše je pala proizvodnja cigle, za 40 odsto. Proizvodnja cementa je pala za 25 odsto, dok je proizvodnja keramičkih pločica ostala na prošlogodišnjem nivou.

"Stanje nije dramatično, pre je realno, imajući u vidu visok prošlogodišnji rast. Krizu praktično nismo osetili u proizvodnji građevinskog materijala, već u niskogradnji i to na poslovima gde je država investitor", kaže za "Novac" Markus Bogdanovic, direktor "Alas holdinga" u Srbiji, i dodaje da je prodaja u putnoj privredi pala za dve trećine u odnosu na prošlu godinu.

Ova firma od države potražuje nekoliko miliona evra. Praktično, deli sudbinu ostalih građevinskih preduzeća kojima je najveći problem naplata potraživanja od javnog sektora.

Kako je "Blic" i pisao, od početka godine zatvorena su 574 građevinska preduzeća. Bankrotirala su, uglavnom, zbog neizmirenih obaveza države. Najviše se duguje najvećima, poput "Energoprojekta", "Ratka Mitrovića", "Planuma", "Puteva Užice", "Mostogradnje"i "Monterre". Ove firme od države potražuju najmanje stotinak miliona evra, dok je državni dug prema svim građevinskm preduzećima nekoliko stotina miliona evra, procenjuju u PKS. Tome treba dodati i dugovanja lokalnih samouprava, čiji je tačan iznos teško utvrditi, ali se procenjuje da zajedno sa dugovanjima države iznose blizu milijardu evra.

Pet srpskih preduzeća koja posluju u sastavu hrvatske "Nexe grupe", ukupno potražuju oko 11 miliona evra. Od toga im 2,5 miliona evra duguju javna preduzeća u Srbiji, a indirektno, dug državnih preduzeća je značajno veći, potvrdio je za "Novac" Ivan Ergović, vlasnik "Nexe grupe".

"Planum" koji je nakratko blokirao obilaznicu oko Beograda, potražuje 800 miliona dinara. U "Energoprojektu" od grada potražuju oko tri miliona evra za "Beogradsku arenu", te oko deset miliona evra za Prokop i železnicu. Problem je veći ako se zna, da je konkurencija velika, a posla sve manje.

"Ne želimo privilegije već samo ravnopravne uslove sa stranim kompanijama. Od države tražimo da uslovi za tendere koji se finansiraju državnim parama budu primereni moći naših kompanija. Ne može se tražiti da je kompanija prošle godine radila projekt od 25 miliona evra, kad to nemamo. Onda se automatski jave strane firme i dobiju posao. Most na Adi su projektovali Slovenci, a izvode Austrijanci, fabriku vode u Makišu rade Slovenci… zar u Srbiji nema preduzeća koja su to mogla da rade. Naša operativa služi samo za kooperantske radove, a ne za izvođačke", kaže Rodić iz PKS.

Naš sagovornik dodaje i da domaće firme teško dobijaju u poslove u inostranstvu jer upravo nemaju referencu u vidu kapitalnih objekata koje su radili u poslednje tri godine.

"Teško se dobijaju i bankarske garancije pa je potrebno da država osnuje garantni fond koji će davati garancije firmama za radove u inostranstvu", kaže Rodić.

Procenjuje se da mesta za optimizam neće biti ni na Koridoru 10. U PKS kažu da ovi radovi mogu da uposle svega 200 do 300 ljudi, ali da će benefite imati kamenolomi, asfaltne baze, firme koje proizvode beton i cement…

Posla bi moglo da bude prvenstveno na koridoru 7, gde bi u narednih nekoliko godina trebalo uložiti 12 do 16 milijardi evra. Tu su vodeni putevi, slivovi, železnica, a najverovatnije i rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih sistema za navodnjavanje. Nešto posla može da se očekuje i na branama Ravno i Selova, gde se poslovi lagano završavaju.

Ova privredna delatnost očekuje pomak i pokretanjem projekta "masovne stanogradnje", odnosno "jeftinog kvadrata" najavljenog za mart iduće godine, uz uslov da to ne bude samo "politički marketing".

1.600 stanova sa urednim papirima

Na sajtu Privredne komore Srbije, prema najnovijim podacima, objedinjena je ponuda ukupno 1.600 novih stanova sa urednom dokumentacijom. Od toga ih je u Beogradu 450, Novom Sadu 292, Subotici 205, Nišu 90, Zrenjaninu 45, Kragujevcu 34…
Baza podataka trebalo bi da pruži uvid u ukupnu ponudu stanova širom Srbije, koji imaju uredne građevinske dozvole. Interesovanje investitora da daju ponudu je veliko i podaci se dnevno ažuriraju.

Završeni stanovi u Srbiji:

Godina

Broj stanova

2006.

18.162

2007.

19.049

2008.

19.800

2009.

1.242

2010.*

4.000

Izvor:RZZS, PKS

*Procena, broj započetih stanova

Ceo tekst čitajte na sajtu Blic - http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=123911

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...