Obnova Manakove kuće konačno je počela, posle 47 godina, koliko je prošlo od poslednjih restauratorskih radova. Oko zgrade jednog od najstarijih kulturnih spomenika Beograda postavljene su skele kao najava da od danas majstori uređuju fasadu.
Rekonstrukcija ovog spomenika kulture od velikog značaja trebalo bi da bude završena za nekoliko meseci. Za taj posao Ministarstvo kulture izdvojilo je 33 miliona dinara.
- Obnova Manakove kuće radiće se u dve faze. U prvi mah biće uređen spoljni deo kuće, kao i Ulica Kraljevića Marka, koja se nalazi s bočne strane ulice. Predviđeno je da to bude takozvani urbani džep kako bi se ovaj kulturno-istorijski spomenik izdvojio iz današnjeg ambijenta u Ulici Gavrila Principa i za to je predviđeno oko 30 miliona dinara, dok je za uređenje enterijera namenjeno tri miliona dinara – objašnjava Jelena Tucaković, kustos u Manakovoj kući.
Posle sređivanja fasade i neposrednog okruženja muzeja, radnici bi trebalo da uđu i unutrašnjost muzeja.
Starobalkanski tip gradske kuće
Manakova kuća pripada tipu starobalkanske kuće, kojih u Beogradu gotovo da više i nema. U toj grupi su i Konak kneginje Ljubice i kafana „Znak pitanja“. U državnim knjigama iz 1860. ova kuća pominje se kao „mejana“ Manaka Mihajlovića.
Postoje priče i da je ovaj objekat bio kuća nekog turskog age, tatar pošta u vreme kneza Miloša, ali i poznata gradska kafana. U zdanju sagrađenom u bondručnoj konstrukciji postoji nekoliko nivoa: podrum sazidan u kamenu, prizemlje u kojem su nekada bili smešteni pekara, kafana ili magacin, i sprat gde su bile odaje za odmor i gostinske sobe. Na krovu zdanja u Gavrila Principa dominiraju vitki, lepo ukrašeni dimnjaci. Prepoznatljivi elementi na fasadi su drveni tremovi i divanhane okrenuti prema dvorištu.