Svake godine, u Evropskoj uniji izbije 2,5 miliona požara, a šteta se procenjuje na oko 126 milijardi evra. Četiri od pet požara izbije u domovima.
Nedavno smo u Srbiji bili svedoci požara u više zatvorenih stambenih i ugostiteljskih objekata, na žalost i sa ljudskim žrtvama.
Većina ljudi pri izgradnji objekata ne pridaje puno važnosti kada je izolacija u pitanju. Izolacioni materijali, koji su u masovnoj upotrebi su najčešće i zapaljivi, tako da u slučaju požara, šanse za totalnu štetu na objektu su velike. Iako mnogi misle da fasade imaju mali uticaj na širenje požara u zgradama, vatra se zapravo širi veoma brzo u zavisnosti od vrste materijala od kojih su fasade napravljene. Početkom meseca u naselju Višnjička banja požar se proširio sa zapaljenog automobila na fasadu i grede u potkrovlju stambene zgrade. Ukoliko je fasada sastavljena od gorivih materijala, ovakav scenario je veoma izvestan. Postavljanjem kvalitetne, negorive izolacije, dodatno se obezbeđuje sigurnost stanovanja u kućama i stanovima.
Prema statistici, požari se ne dešavaju samo zimi, već su leti učestaliji. Zbog visokih spoljnih temperatura, požar sa otvorenog prostora se brzo i lako širi na objekte u neposrednoj okolini. Zbog ovakvih situacija, najbitnije je delovati preventivno, kako bi se izbegle ljudske žrtve i velike materijalne štete.
- Bezbednost od požara je jedan od sedam osnovnih zahteva koje zgrada treba da ispuni da bi bila odobrena upotreba. Ispravan odabir i ugradnja materijala je jedan od kriterijuma ispunjenja ovog zahteva. Bezbednost fasada od požara je veoma aktuelna tema, kako kod nas tako i u drugim evropskim zemljama. Kada je u pitanju energetska obnova fasada, neophodno je da se vlasnici stanova konsultuju sa stručnjacima, da se izradi odgovarajuća projektna dokumentacija i pribave dozvole. U suprotnom, ono što trenutno deluje kao ušteda, može da ima katastrofalne posledice. U Sloveniji i Hrvatskoj postoje posebni tehnički propisi koji se odnose na ovu problematiku, a nadamo se da će i kod nas biti uskoro usvojen odgovarajući pravilnik – kaže dr. Mirjana Laban, profesorka na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departman za građevinarstvo - studijski program Upravljanje rizicima od katastrofalnih događaja i požara.
Ako se požar pojavi, njegovo širenje se može sprečiti ukoliko su ugrađeni negorivi pojasevi upotrebom negorivih materijala, recimo staklene i kamene vune kao sloja izolacije u fasadama ili u potkrovlju, umesto nekih drugih, gorivih materijala. Zbog svoje vlaknaste strukture i veoma visoke tačke topljenja, kamena i staklena mineralna vuna štite konstrukciju od urušavanja prilikom požara, i omogućavaju sigurnu evakuaciju ljudi iz objekta (npr. spoljašnji i unutrašnji zidovi, čelične konstrukcije itd.). Kamena i staklena mineralna vuna ne razvijaju plamen (najviša klasa negorivosti – A1), tako da sprečavaju širenje požara i ne emituju štetne gasove, koji su uzročnici smrti u požarima u čak 89% slučajeva.
