Posle dugo isčekivanja novih informacija o „Beogradu na vodi“ konačno je predstavljen prikaz prvog projekta u okviru ove ambiciozne reurbanizacije. Kao i kod ostalih pitanja o „Beogradu na vodi“, i ovde je bilo prakatično nemoguće doći do potpunih informacija. Svi podaci su jako šturi i nepotpuni, pa ostaje utisak da ni nadležni ne znaju dovoljno. Jako loše organizovan početak kampanje bez projektnih detalja, a dostupne su samo fotografije makete i jedan render.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Prema dostupnom prikazu radi se o stambenom bloku koji bi se nalazio levo od Starog savskog mosta, odnosno na prostoru između današnje autobuske stanice i savske obale. Po renderu se može zaključiti da se predstavljeni objekti nalaze nadomak mosta Miladina Zarića (Stari savski most) u zoni S5, tačnije u bloku 14 gde je definisana maksimalna visina objekata od 75 metara. Kompleks se sastoji od dva masivna stambena bloka sa po 20 spratova, međutim nije poznato koliko ima stambenih jedinica, niti kakvih su struktura. Nije poznato ni ko je projektovao zgrade, jedino što se u ovom trenutku zna jeste da bi ceo objekat trebao da ima blizu 68.000 kvadrata.
Kubusi objekata su jedan u odnosu na drugi postavljeni pod uglom od 90 stepeni i nalaze se na široj osnovi objekta koja se prostire do ivica parcele, a jednom svojom stranom gleda na reku i savsko šetalište. Na ploči iznad šetališta planiran je privatni park za stanare, dok bi se ispod ploče na nivou šetališta nalazili razni komercijalni sadržaji. Možda je najpohvalniji deo projekta upravo njegov izlaz na reku, pošto je proširen javni prostor i preko manjeg trga povezan sa samim objektom. Kubusi stambenih kula su dosta izduženi, pa je njihova orjentacija uvek prostorni problem. Ovde su kule iskošene i pod uglom kako bi formirale što manji zid, odnosno omogućile provetrenost prostora i osunčanost.
Međutim, integrisan koncept koji je ovde predstavljen podseća dosta na hotelske komplekse, i slične stambene projekte širom sveta na oblama mora i okeana. Stambene zgrade imaju i velike kaskadne balkone sa jedne strane, jedino je čudno što su objekti tako postavljeni da ti prostrani balkoni gledaju na gradski greben umesto ka reci i „pučini“ Novog Beograda. Kako će se ovakav koncept pokazati u Beogradu tek ostaje da se vidi. Dosta zavisi i od cene kvadrata, pogotovo kada znamo da se visoko platežni kupci u Beogradu češće opredeljuju za kuće ili male luksuzne lamele. Tržište će isto igrati važnog korektora u daljem razvoju savskog priobalja.
Tokom promocije ovih objekata pomenuta je i dalja razrada projekata u okviru okolnih celina. Tu je pomenuto da bi jedna od narednih zgrada mogla biti hotel, a jedna od parcela koja podržava tu namenu je u zoni K2 bloka 13, odnosno plac između mosta i juče predstavljenog stambenog bloka.
Sa druge strane, neumesno je govoriti o detaljima pojedinčanih projekta kada još uvek nisu utvrđeni osnovi saradnje sa arapskim investitorima, kakva je ekonomska korist Grada Beograda i kako će domaća struka biti uključena u proces odlučivanja. Javnost treba da se fokusira na važne stvari. Najvažnije pitanje u ovom trenutku jeste kako će biti regulisano zemljište na priobalju i šta nosi ugovor sa investitorom. Ono će odrediti i koliki je naš interes u svemu ovome.
