Posle gotovo četiri decenije, veliki infrastrukturni projekat u beogradskom „Prokopu“ biće konačno završen! U punom kapacitetu, kroz železničku stanicu „Beograd centar“ saobraćaće putnički vozovi od 26. januara naredne godine. To je rok u kojem konzorcijum, okupljen oko „Energoprojekta“, treba da završi građevinske i elektrotehničke radove kako bi se omogućio prijem i otprema vozova i upravljanje saobraćajem u ovoj stanici.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Oko 90 radnika svakodnevno je angažovano na gradilištu, koje je ponovo oživelo nakon tačno 14 godina. U „Železnicama Srbije“ kažu, za „Novosti“, da se posao odvija po planiranoj dinamici.
- Glavni radovi trenutno se izvode u zoni prvog i drugog perona na izgradnji podzemne galerije, dužine oko 50 metara, ugradnji dela instalacione infrastrukture, konstrukcije vestibila dedinjskog i senjačkog pothodnika, kao i na donjem stroju koloseka 7 i 8 – navode u „Železnicama Srbije“. - Takođe, započeti su i pripremni radovi na sanaciji hidroizolacije na velikoj betonskoj ploči koja prekriva koloseke i perone. U toku je nabavka kablova i regala za elektro-instalacije, elemenata signalno-sigurnosnog sistema i kontaktne mreže. Radi se i na pripremi i usaglašavanju rešenja za građevinsko-zanatske radove za uređenje perona i pothodnika, rasvetu.
„Železnice“ su sa konzorcijumom, koji predvodi „Energoprojekt“, potpisale ugovor o nastavku radova u „Prokopu“ 30. jula prošle godine. Posao, koji se finansira iz kuvajtskog kredita vrednog oko 26 miliona evra, započet je 3. decembra.
Prvom fazom obuhvaćeni su radovi na osam od ukupno 10 koloseka i na četiri od ukupno pet perona, završni radovi na pothodnicima, četiri trafo-stanice...Rekonstrukcija preostale infrastrukture – prvi peron sa kolosecima 1 i 2, kao i završetak konstrukcije ploče iznad tog dela stanice planirana je da se realizuje u drugoj fazi.
Svi peroni i koloseci su postojali i ranije u stanici, s tim da se rekonstrukcija sada obavlja najsavremenijim tehničkim rešenjem – koloseci na betonskoj podlozi sa elastičnim pričvrsnim priborom, čime se sprečava prenos vibracija od železničkog saobraćaja na objekte koji će biti izgrađeni na ploči.
Danas „Prokop“ koriste samo vozovi gradske železnice „BG voz“, a realizacija ovog posla omogućiće da kroz stanicu saobraćaju i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi, ali i da se brže realizuje projekat „Beograd na vodi“. Značaj Prokopa je i u tome što su domaće firme glavni izvođači, a ne podizvođači, što je slučaj na većini velikih infrastrukturnih projekata u zemlji.
Izmeštanje stare stanice
Kada „Beograd centar“ bude završen, stara železnička stanica biće izmeštena iz Karađorđeve ulice. Time će se skratiti linije vozova koji prolaze kroz glavni grad i oslobodiće se Savski amfiteatar.
Milijardu evra dosad uloženo
- Gotovo 40 godina sa prekidima traje izgradnja stanice u „Prokopu“. Ekonomske i političke prilike doprinele su da veliki projekat stare Jugoslavije do sada ne bude realizovan.
- „Savet za urbanizam Beograda“ doneo je konačno projektno rešenje 1971. godine, nakon sedam i po sati većanja. Izgradnja beogradskog železničkog čvora počela je 8. oktobra 1977. godine, sa rokom ne dužim od 18 meseci. Ubrzo je posao zaustavljen zbog ekonomske krize u zemlji. Otvaralo se i zatvaralo gradilište i osamdesetih godina prošlog veka.
- Izgradnja je nastavljena početkom devedesetih, ali je obustavljena zbog raspada SFRJ i sankcija UN. Obimni radovi u Prokopu počeli su 1996. godine, kada je tadašnji predsednik Slobodan Milošević otvorio gradilište.
- Krajem 2000. posao je obustavljen i do danas su se izvodili samo radovi na zaštiti objekta od propadanja. U ceo Beogradski železnički čvor, čiji je Prokop samo deo, do sada je uloženo više od milijardu evra.
