Na listi Svetskog ekonomskog foruma Srbija je po kvalitetu puteva na 120. mestu od ukupno 140 zemalja. U odnosu na okruženje, gore pozicije zauzele su Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina, dok je Hrvatska u samom svetskom vrhu na 29. mestu, Slovenija 38, Albanija 59, a Makedonija 109. Kakvo je stanje na srpskim drumovima najbolje znaju vozači. Zna i država, pa je prema projektu obnove puteva u prioritete uvrstila čak 5.000 kilometara, što je gotovo trećina državne mreže.
Ilustracija (foto: Pixabay.com)
Godinama se nadležni za katastrofalnu situaciju na većini putnih pravaca brane nedostatkom novca za održavanje. U Srbiji je u ovoj godini za održavanje 16.000 kilometara puteva predviđeno oko 130 miliona evra, dok se u Sloveniji za oko 6.000 kilometara izdvaja više od 180 miliona. Ne čudi činjenica da na drumovima imamo oko 200 crnih tačaka. Godišnja šteta zbog saobraćajnih udesa procenjuje se na 500 miliona do milijardu evra.
Svuda u svetu, novac od naplate putarine ide u održavanje auto-puteva, gde su ta sredstva i naplaćena od vozača. Srbija je izuzetak, jer se oko 14 milijardi dinara godišnje od putarine „rasteže“ i na magistrale i regionalne saobraćajnice. Srbija je izuzetak i po tome što država za puteve iz budžeta daje subvencije. Ove godine oko 7,7 milijardi dinara, umesto kao svuda u svetu da se za saobraćajnice izdvaja procenat od maloprodajne cene goriva.
Ali, nije problem samo u održavanju. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja gde se dešava da posle izgradnje ili obnove puteva, u vrlo kratkom roku puca asfalt, da se otvaraju udarne rupe, pojavljuju kolotrazi. A, obećavali su nam odličan kvalitet, rok trajanja od najmanje deset godina. Da su i izvođači radova „opušteni“ najbolje govori podatak da je u Srbiji garancija na izgrađen put svega godinu dana. To pravilo su uveli kreditori. A, kompletna saobraćajna infrastruktura gradi se trenutno iz zajmova, osim deonice Koridora 11 od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5 kilometara, koja se finansira iz budžeta. Nije samo sporan garantni rok, opekli smo se i sa najnižim cenama, koje su po pravilima kreditora jedina mera za pobedu na tenderu. I to bez obzira na to što se zna da je reč o damping cenama i što za ponuđene cifre ne može da se nabavi ni materijal. Zato smo i imali kašnjenja, investitor je pristajao na anekse, kojima se zidala ugovorena vrednost radova, samo da ne bi stala gradilišta.
- Za loše izvedene radove kriva je država koja je poslove poverila izvođačima, čije su reference pod znakom pitanja - kaže za „Novosti“ Goran Rodić, potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore“. - Velika je odgovornost na nadzoru, a posebna je tema koliko na nekim projektima oni dobro rade svoj posao. Veliki je problem i kod održavanja saobraćajne infrastrukture, jer ako se to loše radi ili ne radi uopšte, nije ni čudo što objekti brzo propadaju.
„Putevi Srbije“ nedavno su usaglasili sa kreditorima spisak od 54 deonice, koje će biti obnovljene u ovoj i u naredne tri godine. Lista je napravljena po prioritetima utvrđenim na osnovu stanja kolovoza i ekonomske opravdanosti ulaganja. Projekat predstavlja prvu fazu Nacionalnog programa rehabilitacije putne mreže, koja treba da obuhvati oko 1.100 od 5.000 kilometara državne putne mreže, koji su identifikovani kao prioritetni. U obnovu saobraćajnica biće uloženo ukupno 390 miliona evra iz budžeta Srbije i zajmova „Evropske investicione banke“ (EIB), „Evropske banke za obnovu i razvoj“ (EBRD) i „Svetske banke“. EIB i EBRD u finansiranju učestvuju sa po 100 miliona evra, „Svetska banka“ sa 73,8 miliona evra, dok država obezbeđuje 116,2 miliona evra.
Projekat predviđa hitne radove, već tokom ove godine na deonicama puteva, kao što su Lazarevac-Aranđelovac-Topola, Korenite-Krupanj, Loznica-Valjevo-Lajkovac... Tu su i deonice na putnim pravcima Šabac-Loznica-Mali Zvornik, Mali Zvornik-Rogačica-Užice, Obrenovac-Šabac-Loznica, Raška-Leposavić-Kosovska Mitrovica, Užice-Požega...
