Evropska komisija pozvala je članice Evropske unije da predlože projekte za korišćenje 11,9 milijardi evra sredstava EU za unapređenje evropskih transportnih veza. Novac će biti upotrebljen za projekte duž devet ključnih transportnih koridora koji će zajedno formirati evropsku transportnu mrežu i predstavljati ekonomsku žilu kucavicu jedinstvenog tržišta. Realizacijom tih projekata biće uklonjena zagušenja, unapređene veze istoka i zapada i poboljšane prekogranične aktivnosti kompanija i građana širom EU.
Poziv za korišćenje sredstava iz do sada najveće sume koju je EU opredelila za transportnu infrastrukturu objavljen je 11. septembra a članice mogu da dostave ponude do 26. februara 2015. Koji projekti će dobiti sredstva, a biraće se najkonkurentniji i oni duž devet koridora, znaće se na leto 2015. godine. Projekte će kofinansirati članice EU.
Oglas
Potpredsednik Komisije zadužen za transport Sim Kalas (Siim Kallas) rekao je da je transport od fundamentalnog značaja za efikasnost evropske ekonomije dodajući da je ulaganje u transportno povezivanje u cilju podsticanja ekonomskog oporavka značajnije nego ikad.
Procenjuje se da će prevoz tereta u Evropi do sredine veka porasti za 80% a putnički prevoz za više od 50%.
- Delovi Evrope bez dobrih transportnih veza ne mogu da napreduju. Članice EU treba da iskoriste mogućnost da konkurišu za sredstva kako bi se bolje povezale i bile konkurentnije i kako bi obezbedile brži prevoz građanima i preduzećima – istakao je Kalas.
Sredstva EU za transport za period 2014-20. više su nego utrostručena u odnosu na prethodni budžet EU, na 26 milijardi evra, a upravo objavljeni poziv odnosi se na prvu tranšu od gotovo 12 milijardi.
Nova osnovna transportna mreža, koja će biti uspostavljena do 2030, povezaće 94 glavne evropske luke sa železnicom i putevima i 38 ključnih aerodroma sa železnicama velikih gradova. Takođe će biti rekonstruisano 15.000 kilometara pruga kako bi njima išli vozovi velike brzine a predviđeno je i 35 prekograničnih projekata sa ciljem smanjenja zagušenja u prevozu.
Mreža koridora
Svakih od devet koridora osnovne transportne mrežu EU moraće da uključuje tri vida transporta, tri članice EU i dve prekogranične sekcije.
Koridori:
- Baltičko-jadranski koridor povezuje Baltik i Jadransko more kroz industrijski razvijene regione južne Poljske, Beča i Bratislave, region istočnih Alpa i sever Italije
- Koridorom Severno more-Baltik približavaju se luke na Baltiku sa severnomorskim. Koridor će povezati Finsku sa Estonijom trajektom a zatim drumskim i železničkim vezama tri baltičke zemlje sa Poljskom, Nemačkom, Holandijom i Belgijom
- Mediteranski koridor povezuje Pirinejsko polustrvo sa mađarsko-ukrajinskom granicom. Ide mediteranskom obalom Španije i Francuske, prelazi Alpe, napušta jadransku obalu u Sloveniji i Hrvatskoj i ide ka Mađarskoj
- Koridor Orijent-Istočni Mediteran povezuje pomorskim putem Severno, Baltičko i Crno more i Mediteran
- Skandinavsko-mediteranski koridor polazi iz Finske do Švedske i prolazi kroz Nemačku, Alpe i Italiju i povezuje velike gradove i luke Skandinavije i severne Nemačke sa jugom Nemačke, Austrije i Italije i dalje italijanskim lukama
- Koridor Rajna-Alpi ide od severnomorskih luka Roterdam i Antverpen do Djenove preko Švajcarske i kroz velike privredne centre u Nemačkoj i severnoj Italiji
- Atlantski koridor povezuje zapadni deo Pirinejskog poluostrva i luku Avr sa Parizom i dalje Manhajmom i Strazburom i to železnicom, uključujući brzim prugama, kao i unutrašnjim vodama
- Koridor Severno more-Mediteran proteže se od Irske i severa Britanije preko Holandije, Belgije i Luksemburga, do Mediterana na jugu Francuske
- Koridor Rajna-Dunav vezaće centralne regione oko Strazbura i Frankfurta preko juga Nemačke sa Bečom, Bratislavom, Budimpeštom i na kraju Crnim morem.
