Tokom majskih poplava, saobraćajna infrastruktura u Srbiji je pretrpela štetu u vrednosti oko 140 miliona evra i ona bi potpuno trebalo da bude obnovljena i modernizovana do kraja 2018. godine, objavilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. To je navedeno u prezentaciji „Funkcionisanje kriticne infrastrukture u vanrednim situacijama“, koja je namenjena radionici koja će biti održana 11. septembra.
Ilustracja (Foto: Pixabay.com)
Mere koje se odnose na hitnu sanaciju infrastrukture treba sprovesti do kraja 2014. godine, mere koje se odnose na funkcionalnu obnovu infrastrukture do kraja 2015. i mere koje se odnose na potpunu obnovu oštećene infrastrukture i modernizaciju infrastrukturnih sistema do kraja 2018. godine.
Ministarstvo navodi na sajtu da pored preliminarne štete od oko 140 miliona evra treba uzeti u obzir i pojavu novih oštećenja usled sleganja tla, zatim sredstva potrebna za unapređenje i modernizaciju infrastrukturnih sistema „u okviru strategije ponovna – bolja izgradnja“, kao i gubitke zbog prekida delatnosti, to jest indirektnu štetu.
Ukupna šteta na javnim putevima iznosi više od 105 miliona evra. Šteta na državnim putevima prvog i drugog reda i klizištima iznosi oko 35 miliona evra, na putnim objektima oko 5,8 miliona evra, šteta na koridorima (Koridor 10 – E 80 i Ruta 4 – Put E 763) oko 16,65 miliona evra, a na lokalnim putevima oko 48,5 miliona evra.
U poplavama je direktno pogođeno 226km železničkih pruga, tri mosta i pokrenuto je 12 klizišta. Oštećene su deonice: Beograd-Vrbnica (Bar), Rakovica-Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana, Beograd-Mladenovac-Niš, Beograd-Šid, Ruma-Šabac-Zvornik (Brasina), Lapovo-Kraljevo-Požega, Niš-Zaječar-Prahovo, Markovac-Svilajnac-Resavica, Doljevac-Kuršumlija-Merdare i (Požarevac) Sopot Požarevački-Kostolac.
U oblasti železničkog saobraćaja, utvrđena je šteta na infrastrukturi od oko 30 miliona evra, dok je šteta od prekida prevoza putnika i robe procenjena na oko 3,32 miliona evra.
Radovi na rehabilitaciji železničke infrastrukture oštećene u toku poplava finansirale su delom „Železnice Srbije“, a deo je išao iz republičkog budžeta kroz subvencionisane fondove. Preraspodelom i realokacijom dela sopstvenih sredstava odobrenih Programom poslovanja JP „Putevi Srbije“ obezbeđena su sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije za hitnu sanaciju javnih puteva.
Reprogramiranjem kredita za projekat „Rehabilitacija i bezbednost puteva“ izdvojeno je oko 70 miliona evra za komponentu hitnih radova, za 10 deonica putne mreže, dugačkih oko 180km. Ovi radovi će obuhvatiti i sanaciju 40 kritičnih klizišta. Oko 12,5 miliona evra iz sredstava za hitne radove namenjeno sanaciji kritičnih deonica puteva oštećenih u majskim poplavama.
Ministarstvo građevinarstva je učestvovalo u pripremi aplikacije za odobrenje sredstava iz Evropskog fonda solidarnosti i pripremnim aktivnostima za donatorsku konferenciju u Briselu za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ministarstvo je korisnik sredstava IPA 2012 za projekat „Podrška za obnovu poplavljenih područja u Srbiji“ – oko četiri miliona evra za rekonstrukciju lokalnog puta Krst-Korenita-Krupanj. To ministarstvo je programiralo oko 10,5 miliona evra za sanaciju 58 kritičnih klizišta uz državne puteve, iz nacionalnih sredstava IPA 2014. Ministarstvu je programiralo oko pet miliona evra iz sredstava IPA 2014 za regionalnu saradnju između BiH i Srbije, za sanaciju Starog mosta u Malom Zvorniku i sanaciju pruge Ruma-Šabac-Zvornik.
Ekspertski timovi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obišli su kritična klizišta, u Malom Zvorniku, Krupanju i drugim mestima, kao i potencijalne lokacije za izgradnju stambenih objekat – Obrenovac, Ub... Na inicijativu ministarstva pripremljeni su tipski projekti individualnih stambenih kuća površine oko 60, 80 i 100 metara kvadratnih.
Pripremljen je Nacrt državnog programa obnove porodičnih stambenih objekata kod kojih postoji opasnost ponovnog ugrožavanja života i materijalnih dobara usled dejstva klizišta.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infastrukture je početkom juna formiralo 15 preliminarnih timova za verifikaciju procenjene štete i sačinilo listu od 200 eksperata volontera, zaposlenih u 15 državnih organa, javnih preduzeća, privrednih društava, međunarodnih organizacija i međunarodnih finansijskih institucija. Svi podaci o proceni štete koji su prikupljeni i obrađeni dostavljeni su Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja.
Usvojene su dve uredbe o verifikaciji procenjene štete: Uredba o načinu verifikacije štete sadržanih u izveštajima o proceni šteta jedinica lokalne samouprave i Uredba o načinu verifikacije šteta sadržanih u izveštajima o proceni šteta javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija.
Ministarstvo je bilo predlagač Zakona o otklanjanju poslednica poplava u Republici Srbiji, koji je skupština usvojila 18. jula i pripremilo nacrt Uredbe o utvrđivanju državnog programa obnove u sektoru saobraćaja. Podaci od proceni štete su dobijeni od 126 lokalnih samouprava i 10 javnihi preduzeća.
