Stubovi mostova su obično velike monolitne betonske konstrukcije. Odlikuje ih masivnost i čvrstoća ali su podložni i pucaju u slučaju zemljotresa. Međutim, postoje i druge mogućnosti, a to je da oni budu izgrađeni od spojeva i delova koji su napravljeni po ugledu na udove. Sudeći po istraživanjima ovakav način izgradnje bi mogao da pruži ne samo veću izdržljivost mostova pod seizmičkim aktivnostima, već bi smanjio i troškove popravki usled pojave pukotina.
Testiranje stubova hibridnog klizno-ljuljajućeg mosta (Foto: Texas A&M University)
Hibridni klizno-ljuljajući most je bio tema ispitivanja koje su obavili istraživači sa Texas A&M University u cilju nalaženja alternativih rešenja za poboljšanje otpornosti na zemljotrese kod standardnih konstrukcija. Nova rešenja nude istu potporu kao i tipični betonski stubovi mostova, ali sposobni su da apsorbuju više energije od podrhtavanja tla zahvaljujući pokretnim spojevima i delovima koji podsećaju na zglobove udova. Ljudski udovi su bili inpiracija.
Ukoliko se desi zemljotres, pojedinačni delovi klize jedan preko drugog umesto da pucaju. Ovo je ustari ideja, ali još dosta toga se mora uraditi kako bi zapravo sve ovo i funkcionisalo kako je zamišljeno u stvarnom svetu. Pošto je u pitanju nov koncept, nema ni naučne literature na koju se istraživači mogu pozvati, pa su zato i pribegli nekonvencionalnom pristupu "regrutujući" komisiju stručnjaka za oštećenja i popravke mostova.
Oglas
Testiranje stubova hibridnog klizno-ljuljajućeg mosta (Foto: Texas A&M University)
Ovaj tim stručnjaka izveo je niz eksperimenata u kojima su hibridni klizno-ljuljajući stubovi bili podvrgnuti pomicanju koje je simuliralo seizmičku aktivnost. To je omogućilo da se posmatraju posledice u vidu nastale štete i smisle tehnike i procene troškova kako bi se sve saniralo. Dobijene informacije su zatim iskoristili kako bi popravili stubove pre nego što su ih podvrgli većem broju istih simuliranih seizmičkih aktivnosti, odnosno ponovljenim eksperimentima. Ovo je timu omogućilo da uporedi karakteristike popravljenih stubova u odnosu na one u izvornom stanju.
Inženjeri su otkrili da su hibridni klizno-ljuljajući stubovi pretrpeli manje oštećenja u odnosu na standardno projektovane i manju ukupnu štetu, čak i kada su bili izloženi silama zemljotresa koji se dešavaju jednom u nekoliko hiljada godina. Inženjeri su otkrili da ih je lako sanirati ubrizgavanjem ispuna i karbonskim vlaknima. Iako mostovi ove vrste zahtevaju veće početne troškove, oni su dugoročniji, korisniji i isplativiji.
