Reurbanizacija Savskog amfiteatra, koja se realizuje kroz projekat u javnosti poznatiji kao “Beograd na vodi”, dobila je svoje nove planske smernice. Izradom prostornog plana posebne namene napravljen je naredni korak u sagledavanju svih preduslova za razvoj projekta ovih razmera. Ovo je bio istorijski izazov za struku, koja se prvi put susreće sa zadatkom jedne ovako složene urbane integracije. Međutim, mozda su za planere još veći izazov bili specifični zahtevi i preduslovi investitora, koje je trebalo odgovorno staviti u socialno prihvatljive i ekonomski održive okvire.
Makete i prikazi budućeg priobalja bili su samo sirovina, figurativno rečeno, pošto su prikazivali situaciju izvan realnih konteksta u prostoru i odnosa sa okolinom. Sa ovim planom, ideja o “Beogradu na vodi” prošla je prvo rafiniranje i prilagođavanje, a projekat je stavljen u nekakve urbanističke okvire. Plan je proizvod kompromisa struke i kapitala, međutim stvari sa ovim nisu završene. Unapređivanje i osmišljavanje ovog prostora tek je počelo.
“Beograd na vodi” je takođe dobio i status projekta posebne namene, što mu omogućava vertikalnu integraciju, odnosno sprečava prenošenje nadležnosti na niže nivoe. Ovo je zakonska poluga koja se koristi u realizaciji projekata od velikog značaja za državu, pre svega strateških energetskih, infrastrukturnih ili vojnih projekata. I u ovom slučaju biće korisna jer pruža mogućnost efikasnog delovanja kroz pojednostavljene procedure i centralno odlučivanje.
Multidisciplinarnim pristupom pokriveni su svi aspekti ovog prostora, sa operativnim ciljevima plana koji podrazumevaju zaštitu od plavljenja reke Save, infrastrukturnu regeneraciju, zaštitu objekata kulture, završetak nove mreže javnog prevoza, formiranje novih mesta okupljanja i razvoj turističkog brenda. Savski amfiteatar je ovim planom podeljen na 34 nova gradska bloka, ali se ti blokovi mogu grupisati u 4 osnovnih prostorno-funkcionalnih delova. Pored ove 4 celine na starogradskog obali, prostorni plan obuhvata i deo novobeogradske obale od Brankovog do Starog železnickog mosta.
Celina 1 – prostor između Brankovog mosta i Starog savskog mosta (most Miladina Zarića).
Ovaj istorijski deo grada sa kraja 19. i početka 20. veka je zona posebnog kulturno-istorijskog značaja. Zadatak plana u ovoj celini bio je da zaštiti vizure sa Terazijske terase, da zadrži postojeće ulične matrice Savamale i ograniči gradnju na male kompaktne blokove niske spratnosti (max. P+4+Ps/ 18.5m). Pored ovoga potrebno je rekonstruisati sve spomenike kulture, a ceo prostor povezati zelenim površinama i koridorima sa priobaljem Save.
Celina 2 - prostor između Starog savskog mosta (most Miladina Zarića), Gazele, Savske ulice i budućeg Savskog bulevara
Na ovom prostoru takođe ima značajnih istorijskih objekata koje je potrebno zaštiti, pre svega zgradu Železničke stanice i Pošte, ali i kompleks vozne okretnice sa vodotornjem i ložionicom. Na taj način će se očuvati sećanje na staru funkciju ove lokacije. Celina 2 je takođe i zona javnih sadržaja, pa se u njoj planira formiranje novih javnih kompleksa namenjenih kulturi. Uslovi gradnje u ovom delu amfiteatra nisu uniformni, već se uz Savsku ulicu predviđaju kompaktni blokovi spratnosti karakteristične za centar grada (max. Pr+8+Ps), dok se u delu uz novoplanirani bulevar ostavlja mogućnost nešto viših objekata (max Pr+12+Ps). Poseban karakter izgrađenosti se zadražava na prostoru oko stare Železnicke stanice gde su dozvoljeni samo objekti niže spratnosti (Pr+4+Ps). U okviru ove celine se predviđa novi Savski Trg, ali i formiranje velikog gradskog parka. Plan u ovom delu preporučuje zaštitu vizura sa ulice Kneza Miloša na reku i Novi Beograd, kao i očuvanje koridora koje formiraju Nemanjina, Višegradska i Ulica Miloša Pocerca. Na trasi ovih ulica se nalaže izgradnja objekata niže spratnosti.
Celina 3 - prostor između Starog savskog mosta, Gazele, reke Save i budućeg Savskog bulevara
Deo priobalja uz most Gazelu je najavljen kao prva faza gradnje, i ona predstavlja zonu najgušće izgrađenosti i visoke aktivnosti. U okviru ove celine nalaziće se kula od preko 200 metara, ali i velika komercijalna zona sa maloprodajnim objektima. Pored ovih delatnosti dobar deo prostora je i ovde namenjen stanovanju sa kulama za tu namenu do maksimalnih 100 metara. Prostor oko najviše centralne kule je zamišljen kao otvoren prostor sa zelenim površinama, a preporučuje se i uređenje priobalja sa novim obaloutvrdama. I na prostoru ove celine moraju se graditi niži objekti na trasama Nemanjine, Višegradske, Vojvode Milenka i Ulice Miloša Pocerca.
Celina 4 - prostor između mosta Gazela i Sajma
Ova zona obale je u najvećem delu rezidencijalnog karaktera, ali planirani su isto komercijalni i javni sadržaji i kompleksi. Ovde bi se komercijalna zona nalazila uz most Gazelu i bliže Mostarskoj petlji, dok bi stanovanje bilo uz reku. Komercijalna zona bi u korelaciji sa zgradama Mlina i Bigza bila zona posebenog karaktera izgrađenosti, pa bi visina objekata mogla da ide do maksimalnih 60 metara. Poseban karakter je planiran i za stambenu zonu sa parkoviskim površinama i vezama sa primarnim saobracajnićama, dok je ya stambene ygrade preporučena znatno niža spratnost(Pr+6+Ps). U okviru ove zone se nalazi i jedan zaštićen objekat, a to je zgrada fabrike kartona Milan Vapa.
Celina 5 – uski prostor novobeogradske obale od Brankovog do Starog železničkog mosta
Ovde je planirano da se pripremi prostor za uređenje zelenih površina uz zadržavanje javnog i slobodnog karaktera zone duž reke.
Primetno je da se na pojedinim lokacijama plana došlo do znatno umerenijih urbanističkih rešenja, a to se posebno ogleda u sniženoj spratnosti na delu planskog prostora. Dobar posao je urađen na očuvanju prostora Savamale, koja će biti očuvana i zaštićena u celosti, bez bilo kakvih visinskih iskakanja. Pored toga, deo javnih sadžaja i objekata u okviru projekta “Beograd na vodi” biće predmet otvorenih arhitektonskih konkursa, a očekuje se i konkurs za resenje celine oko Železničke stanice i Savskog Trga.
Sa druge strane, izgled kule neće biti određen konkursom, pošto je to interna stvar o kojoj odlučuje investitor, ali nam je pomenuto da bi arhitektonsko rešenje kule mogao da ponudi i čuveni arhitekta Norman Foster. Ta stvar još nije odlučena, pa se nadamo da će se posebno voditi računa o njenoj reprezentativnosti, imajući u vidu dominantnost jednog takvog objekta u prostoru i estetskog značaja za Beograd. Kreiranje takvog prostornog repera traži širi konsenzus javnosti da bi se postigli maksimalni efekti.
U okviru saobraćajne razrade “Beograda na vodi” urađen je plan primarnih saobraćajnica, koje nisu predimenzionirane, i kao na prethodnim prikazima radijalno se šire od glavne kule. Iako stvaraju vrlo atraktivnu formu, ove saobraćajnice trenutno terminišu kod nove kule ili na obali. Ostaje da se vidi koliko je optimalno ovakvo rešenje, gde velike saobraćajnice služe samo za prilaz objektima “Beograda na vodi”. Saobraćajno rešenje Savskog trga uslovljeno je brojnim tehničkim ograničenjima, ali je i tu urađen dobar posao u potpunoj transformaciji ovog javnog prostora. Predpostavke tog prostora su kvalitetno iskorišćene, a Beograd će dobiti veliki gradski trg, otvorene vizure i uređene zelene površine.
U ovom planu perspektivni razvoj saobraćajne mreže podrazumeva mogućnost izgradnje tunela u zoni Ekonomskog fakulteta do Francuske ulice, zatim prokopavanje tunela ispod reke Save do Bulevara Zorana Đinđica i druge projekte, ali će ove opcije biti deo posebnih planskih dokumenata kada budu aktuelne. Ipak, plan obuhvata modifikaciju Starog savskog mosta i njegovo prilagođavanje kroz dogradnju dve saobraćajne trake sa svake strane mosta.
I na kraju, da bi sve ovo bilo izvedeno kako valjda, građevinsko zemljište se mora dodatno zaštititi od poplava. Da bi se to postiglo potrebno je podići nivo obaloutvrda za oko 2 metra u zavisnosti od lokacije. Takođe će i teren Savskog amfiteatra biti nasut i doveden u isti nivo sa tom kotom i blagim padom ka Savskoj ulici. Na obali treba formirati i izgraditi kaskadna šetališta sa što širim frontom obale do prvih fasada.
RATNO NASLEĐE - Praktično celo područje obuhvaćeno planom predstavlja izazov i u pogledu bebednosti, budući da se iz perioda drugog svetskog rata tu nalazi veliki broj neeksplodiranih bombi. Deo podataka o lokacijama iz bombardovanja 1944. je poznato, dok pozicije bombi bačenih 6. aprila 1941. i dalje ostaju velika nepoznanica. Iz tog razloga počela su prva sondiranja i ispitivanja terena, kako bi se zemljište pripremilo za intenzivnu gradnju.
