Centralni element Centralnog poslovnog okruga u nastajanju u kineskom gradu Dalian jeste novi konferencijski centar, arhitektonskog biroa Coop Himmelb(l)au, koji donosi parametarski dizajn na obale Korejskog zaliva.
Kina je drugačija. Tokom poslednje decenije, zemlja je nastala kao najeminentnija arhitektonska klijent-država zbog spajanja različitih faktora koji su izvan potreba 1,3 milijardi ljudi koji su bili zapostavljeni u prethodnim režimima. U novoj Kini, lideri i građani žele da pokažu da je zemlja izrasla u prvu naciju na svetu. Uz male i velike gradove koji se takmiče jedni protiv drugih za vidljivost, status i poslovanje, političari su prihvatili arhitekturu kao sredstvo ekonomskog naprezka i građanskog bredniranja. Arhitekte se uvoze kao Ferariji, kao novi statusni simboli gradova koji se pojavljuju na svetskoj sceni.
Dalian, lučku grad na špicu Liaodong poluostrva na Korejskom zalivu, preko puta Severne Koreje, željan je prvoklasnog statusa. U poseti Minhenu pre nekoliko godina, gradonačelnik Daliana video je sedište kompanije BMW, projekat bečkog biroa Coop Himmelb(l)au: Njegova okosnica je monumentalna spiralna rampa koja izgleda kao da uragan dodiruje zemlju. Naravno, gradonačelnik je želeo jednu.
Oglas
Ali njegov projektant, arhitekta Volf Priks (Wolf Prix), ne kopira sebe i nikada nije projektovao dinamizam kao prefabrikovani kliše. Karakteristični tokovi njegove arhitekture - njegov smisao kretanja unutar zategnute matrice stukture, prostora i površine - umesto toga izlazi iz nelineranog procesa projektovanja u kojma polje uočenih snaga gura i vuče formu i prostor na načine koji rađa arhitektonsku kompleksnost.
Prvobitno je program centra zahtevao hotel sa konferencijskim centrom koji će se koristiti za potrebe letnjeg Davos Svetskog ekonomskog foruma, ali je hotel ispao iz programa i zamenjen je sa operom kapaciteta od 1.600 mesta i sa svim objektima unutar jednog velikog šatora. Program ljuske koja pokriva nekoliko kulturnih prostora jeste građevinski tip koji je čest i popularan u Kini.
Izabrana lokacija nalazi se na raskrnici dva nova bulevara u novoj Centralnoj poslovnoj zoni (CPZ) - sada je to prostor otet od mora prepun novonastalih nebodera. Kao i u mnogim kineskim gradovima, novi CPZ u Dalianu će se fokusirati na ovaj novi kulturni centralni element - osmišljen i proslavljen kao samostalni arhitektonski događaj. Širom Kine, orijentirske zgrade su novinske vesti koje se lepe na plakate reklamirajući svoje gradove domaćine.
Biro Coop Himmelb(l)au, međutim, se ne bavi razglednicama. Arhitekta Priks započeo je razradu programa, koji takođe uključuje teatar i izložbeni centar, unutar ugrubo trijangulisane ljuske koja raste kao necentrični konus i koji smešta planirani visoki hotel. Za razliku od drugih arhitekata, čiji izvorni oblici počinju sa ekulidskom geometrijom, Priks je uklapao ljusku sa programom čiji elementi su istezali i deformisali ono što je već bio hibridni konus trouglastog oblika.
„Vodio sam računa da ne stvorim jednolinearnu korporativnu zgradu“, kaže arhitekta Priks. Kada je hotel otpao u korist operske kuće, „mi smo potisnuli vrh, a novi visinska granica provocirala je istisnjavanje konferencijskog prostora izvan ljuske, stvarajući skulpturalni oblik i novu geometriju“.
Za razliku od nekih arhitekata koji rade od fasade ka unutra, i drugih koji rade od projekta ka spolja, Priks projektuje u ponavljajućem procesu koji naizmenično zateže i opušta ljusku, stvarajući savijajuće površine u dva pravca. Presedan seže decenijama nazad do njegovog projekta Open House u Malibuu, projektu gde, kako kaže: „Imate osećaj da vas unutrašnjost pritiska na koži“, i do kuće Oskara Nimajera van Rio de Ženeira, „gde krov ne prati osnovu, a omotač ne prati strukturu“.
U Dalianu, aluminijumska koža zgrade definiše volumen, ali ona se ponaša nezavisno od strukture. Struktura - hibrid prostornih okvira, stubova i greda spojenih u složenim čvorovima - igra recesivnu ulogu bez struktuiranja iskustva. Struktura nije ni dominantna ni determinisana.
Težeći za zgradom koja će generisati više energije nego što troši, krov je obložen fotonaponskim panelima, a zgrada se hladi sa morskom vodom, dok se razmena toplote odvija u podrumu. Kako bi implementirali dodatne uštede energije, arhitekte su se okrenule ka ljusci. Priks je kombinovao metalnu kožu na spoljašnjosti sa staklenim slojem unutra kako bi stvorio hibridnu membranu koja reaguje na drugačije funkcije.
Korišćenjem parametraskog programa, arhitekte su stvorile prozorske otvore koji, kao brisoleji, kontrolišu izloženost suncu dok dozvoljavaju prodor prirodne svetlosti. Sistem otvora je postavljen tako da prima i kanališe vetrove. „Usmeravamo tokove vazduha kroz otvore u fasadi zgarde. Nova estetika je proizašla iz energetskih razloga“, rekao je Priks.
Arhitekte su podesile dimenzionalne parametre panelne aluminijumske obloge, a program je trijangulisao omotač u elgantnu prevlaku od elemenata različite veličine. Jedan element, nazvan „luster“, je probušio krovnu fasadu i emituje zlatni sjaj pošto kanališe sunčevo svetlo.
Sa konferencijama i nastupima za do 6.000 ljudi u jednom trenutku, zgrada mora da ugosti populaciju malog grada, i Priks je prišao projektovanju prostora između konferencijskih sala i izvođačkih prostora urbanistički, osmišljavanje praznina kao ulica, puteva i trgovima, zajedno sa mostovima, rampama, stepeništima i ćorskocima - kao u pravom gradu. Prostor i forma su neverovatno međusobno povezani u nečemu što je Priksov zemljak, arhitekta R. M. Šindler, nazivao prostor/forma - iako se Priksov prostor/forma ponaša sa fluidnošću koja je omogućena uz pomoć računarske inteligencije. „Tečni, fluidni, dinamični, kontinuirani prostori su novi prostori našeg veka“, kaže Priks.
U Dalianu, i u drugim projektima kao što su sedište BMW u Minhenu i novi monumentalni Busan centar u Južnoj Koreji, Priks razvija zgrade kao omnidirekcionalna polja sile koja deformišu oblike unutar i van: „One nisu jednopovršinske zgrade koje prate redovnu geometriju“, kaže on. „Sistem pokušaja i grešaka u otvorenom sistemu projektovanja stvara dosta geometrije.“
Međutim, javni prostori su kompleksni, a da nisu komplikovani, i u enterijeru se lako možete snaći, pošto je opera u centru, a konferencijski centri levo i desno od nje. „Naš proces projektovanja je takav da je stalno u povratnoj spezi“, kaže Priks. „Mi projektujemo napred i nazad, konstantno tražeći optimalna rešenja, kako bismo stvorili sinergiju između spolja i unutra. To nije funkcija koja sledi formu, ili forma funkciju, već kako svaki od njih oblikuje drugog na dinamičan način.“
Dok je u svojim ranim projektima Priks projektovao sa linearnim elementima, u svojim novijim, monumentalnijim radovima, on oblikuje prostore sa volumenima deformisanim u trodimenzijalnom vektorskom polju, stvarajući hiperbolične površine.
Zašto Dalian međunarodni konferencijski centar ima takvo iskonsko, orijentirsko prisustvo, a neboderi oko njega ne? „Mislim da je to zbog nove geometrije“, odgovara Priks. „Mi koristimo geometriju iz drugih izvora i zgrade preuzimaju sopstveni život.“
