„Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube.„ Ovim citatom Duška Radovića, Dejan Vasović, glavni gradski arhitekta Beograda, započeo je razgovor za Ego Magazine.
Kako biste opisali svoj metod rada? Kakvo je Vaše JA kada ste u ulozi glavnog gradskog arhitekte?
Trudim se da rešavam probleme, a ne da ih pravim. U svakom javnom poslu mora se postići visok stepen saglasnosti i kompromisa, što podrazumeva ustupke svih strana. Pokušavam da razgovorima i saradnjom dođem do rešenja. Katkad to nije moguće, jer su stavovi nepomirljivi.
Šta nam možete reći o sudbini Savskog amfiteatra i izlasku Beograda na reke?
Područje današnje železničke stanice već dugo je predmet planova o izmeštanju železničke infrastrukture i transformaciju u gradski centar. Bilo je dosta ideja, ali još se nisu stekli uslovi da ovo područje promeni namenu. Pre više od trideset godina započeta je izgradnja železničke stanice Centar u Prokopu, sa ciljem da se prostor sadašnje železničke stanice oslobodi od putničkog saobraćaja, ali još uvek treba dosta toga da se uradi da bi se ovo područje oslobodilo za neku drugu izgradnju.
Oglas
Dok čekamo da se to desi, trebalo bi da krenemo sa uređenjem delova grada koji su već na reci Savi. Na pravi način je započeta rekonstrukcija Beton hale, na redu je Sava mala. U oba slučaja su umetnici bili prvi koji su otkrivali potencijal ovih prostora, da bi kasnije dolazili poslovni ljudi i dalje ga razvijali. Posle ustanovljavanja Kulturnog centra „Grad“ opštine Savski venac, organizacije „MIKSER“ festivala, u saradnji sa Gete institutom i opštinom Savski venac prostor Sava male biće mesto dvogodišnje kulturne intervencije umetnika iz Evrope i Srbije koji će ovom prostoru udahnuti novu energiju.
Kakve perspektive za razvoj industrije i stanovanja otvara most Zemun–Borča?
Očigledno velike. To je svojevrsno zaokruživanje Beograda sa severa, poduhvat koji će razvijati naši naslednici. Izgradnja mosta Zemun – Borča i više od 20 km saobraćajnice autoputskog profila može se uporediti sa izgradnjom mosta Kralja Aleksandra i povezivanjem Beograda i Zemuna posle prvog svetskog rata. I tada je bilo govora da ih deli močvara i da je to područje nepodobno za naseljavanje. Pametni, vredni i uporni ljudi su močvaru nasipali, peščaru planirali i danas je to Novi Beograd, najmoderniji i najfunkcionalniji deo grada. Leva obala Dunava će se razvijati decenijama, a krajnji rezultat zavisi od pameti, plana i para, tim redom.
Ako će se povećati mobilnost građana u smislu češćeg menjanja stambenih jedinica, po kom kriterijumu ćete zonirati grad i kako bi u praksi funkcionisao taj poduhvat?
Beograd se planski razvija decenijama, tako da promene u zonama mogu biti samo postepene, kroz dopunjavanje postojećih sadržaja novim. Ono što je izazov, to je transformacija napuštenih područja, na primer nekadašnjih industrijskih i privrednih zona. Transformacija ili revitalizacija – odgovor na to pitanje daće oni koji će uložiti sredstva u ta područja. Dobar i efikasan gradski transport omogućava vam da živite i radite na različitim mestima, ponekad i značajno udaljenim, tako da mesto stanovanja možete birati prema načinu na koji želite da živite, a ne prema tome gde radite.
Kakvi objekti nedostaju Beogradu?
Objekti sa p(r)osvećenim investitorom. Savremeni objekti neopterećeni profitom, već budžetom. U Beogradu, što je slučaj i u drugim svetskim gradovima, znatan broj objekata gradi se za tržište i legitiman cilj je da se tom izgradnjom zaradi što više. U takvim uslovima, retko se mogu izgraditi objekti koji bi se pamtili.
S druge strane, kada investitor želi da zgrada koju finasira bude više od posla, da ostavi traga, kada je posvećen tom poduhvatu i kada veruje svom arhitekti, postoje uslovi da rezultat njihovog zajedničkog napora bude vanserijski. To ne znači da u ovoj saradnji ima para koliko god treba, već da je novac sa kojim se raspolaže pametno potrošen. Budžet je uvek bitan, profit ne bi trebalo da bude.
Da li Beogradu nedostaju neki veći objekti za zabavu, poput akva parkova, ili nekih drugih sadržaja koji bi bili interesantni turistima?
Iako se često ističe da je Beograd mesto odličnog noćnog provoda, zasigurno ima sadržaja koji nedostaju ili bi se mogli unaprediti. Turiste zanimaju razne stvari, tako da je prava veština ponuditi nešto što već postoji i privući veći broj gostiju. Nekada je Beograd bio značajan kongresni centar i to je oblast u kojoj bi trebalo učiniti napor da se povrate nakadašnji uspesi.
U domenu rekreacije, Beograd ima Adu ciganliju, jedinstveno „Beogradsko more“ i verovatno je to razlog što se nisu pravili neki drugi sadržaji rekreacije u vodi kao što su akvaparkovi. Manje je poznato da Beograd ima značajne banjske potencijale, i svakako bi prava stvar bila napraviti zabavni park sa toplom banjskom vodom, koji bi mogao da radi tokom cele godine.
Da li ćete ove godine pristupiti realizaciji izrade tunela u Pariskoj ulici i spajanju pešačke zone iz Knez Mihailove ulice sa Kalemegdanom u jednom neprekinutom toku?
U ovoj godini očekujemo da će biti završen i usvojen plan detaljne regulacije za ovo područje i raspisan javni arhitektonski konkurs za uređenje trga i pešačkih površina. Nakon toga, moći ćemo da započnemo izradu tehničke dokumentacije.
Da li će zaživeti pobednički rad japanskog arhitekta Sou Fujimota na prostoru Beton hale?
Da. U toku je izrada plana detaljne regulacije kako bi se nagrađeno rešenje usaglasilo sa uslovima. Sarađujemo sa arhitektom Sou Fuđimotom na razradi idejnog rešenja i planiramo izradu tehničke dokumentacije po usvajanju plana.
Kakvim novim planovima i idejama možete da obradujete Beograđane u narednom periodu?
Trebalo bi započeti izradu planova za izgradnju nove Beogradske autobuske stanice, na prostoru uz železničku stanicu na Novom Beogradu. Očekuje nas jedan lep arhitektonski konkurs kao uvod u još jedan od značajnih projekata grada Beograda.
