Ulica "Cermak road" u Čikagu, Sjedinje Američke Države, koja uključuje zelenilo, biciklističke staze, osvetlljenje koje se napaja vetrom, upravljanje kišnicom za navodnjavanje, domaće biljke otporne na sušu i inovativni beton koji "jede smog" osvojila je titulu "najzelenije ulice u Americi" prema Saobraćajnom odeljenju grada Čikago (CDOT - Chicago Department of Transport).
Ulica je otvorena u oktobru 2012. godine, i prva faza od dve milje je deo projekta održive saobraćajnice Blue Island/Cermak u Pilsenu, koji je predstavljen 2009. godine sa ciljem smanjenja ukupne potrošnje energije za 42 odsto.
Kompletan inicijalni asortiman održivih elemenata ove održive ulice, vredan 14 miliona dolara, neće biti dostupan sve dok se ulični elementi ne popune i tehnologije hlađenja ne uključe na leto. Projekat će se na kraju pružati duž Cermaka i Plavog ostrva sve do ulice Western u Čikagu.
On nije samo zelen, već je i jeftin: postojećih 14 blokova ulica košta 21 odsto manje za izgradnju od sličnih projekta koji su zvaničnici Čikaga razmatrali, i trebalo bi da bude jeftiniji za održavanje.
Ulica prolazi kroz industrijku zonu koja povezuje državu i savezne autoputeve i, iako nije podložan za kvalifikaciju za LEED sertifikaciju zato što nije objekat, projekat će snimiti merljive rezultate kroz niz jednako agresivne održive ciljeve, mereći osam performansnih oblasti kao to su upravljanje kišnicom, ponovno korišćenje materijala, smanjenje potrošnje energije, i izrada na licu mesta.
Najiščekivaniji podaci će se prikupljati od prve komercijalno korišćene upotrebe fotokatalitičkog cementa za unutrašnje trake autoputa. Ovaj cement koji "jede smog" sadrži nano čestice titanijum dioksida i projektovan je da čisti površinu puta i ukloni nitrogen oksid (NOx) iz okružujućeg vazduha putem katalitičke reakcije pokrenute UV svetlom. Osim toga, CDOT je koristi 30 odsto recikliranog sadržaja u trotoarskom betonu i izgradio je puteve sa recikliranim asfaltom, zgurom, guom i asfaltnom šindrom.
Procesi upravljanja vodom za prvu fazu projekta eliminišu upotrebu pijaće vode za navodnjavanje zelenih površina i preusmeravaju do 80 odsto godišnjih padavina od kolektivne kanalizacije kroz kombinaciju biosvala, kišnih bašta, propusnih podloga i karakterističnih profila za upravljanje kišnicom. Ovo uključuje i upotrebu niza od 95 domaćih biljki otpornih na sušu u biosvalima i infiltracijskih uređaja koji procenjuju njihovu efikasnost u uslovima pored puta.
Pored upotrebe fotokataličkog cementa, projekat koristi solarno reflektujuće ili albedo popločanje. Ovo u kombinaciji sa povećanjem zelenila i pokrivenog dela puta za 131 odsto duž dela od dve milje smanjuje efekte urbanog toplotnog ostrva.
|
|
|
Urbana toplotna ostrva se smatraju aktivnim učesnikom u povećanju temperatura u urbanim sredinama i Nacionalna laboratorija Lorens Berkli (Lawrence Berkeley National Laboratory) procenjuje da efekat urbanog toplotnog ostrva može da povisi temperature za do 8 odsto iznad onih u susednim prigradskim i seoskim područjima. Svaki stepen povećanja temperature može da izazove povećanu formaciju smoga, stoga povećana upotreba zelenila i senčenja čini dobro prirodno rešenje, a pored toga nadstrešnice takođe mogu znatno smanjiti troškove upravljanja kišnicom.
Regeneracija Cermak puta znači poboljšani pešački pristup, ostrva za prelazak opasnog autoputa, povećani broj i dužinu propusnih podloga za bicikliste i nove trotoare sa stalnim osvetljenjem napajano od strane vetra i sunca, kao i prve LED bandere u Čikagu.
Poruka projekta se širi putem obrazovnih kioska, brošura, kao i organizovanih tura koje razmatraju sve pogodnosti projekta. Neke od tih poboljšanih statistika uključuju: Recikliranje 60 odsto građevinskog otpada, 23 odsto novog materijala ima reciklirani sadržaj, 76 odsto materijala je proizvedeno unutar kruga od 500 milja (805km) od lokacije i 23 odsto materijala unutar 200 milja (322km).
Prva faza projekta Blue Island/Cermak održive ulice bi trebalo da postane osnova za razgovor za zelenu gradsku infrastrukturu ako se predstojeći podaci pokažu pozitivni kao što je predviđeno.
Ukoliko podaci pokažu i pozitivni povraćaj investicije, projekat bi mogao da postane matrica za pravljenje održivih infrastruktura. Ako industrijska zona velikog grada kao što je Čikago može da koristi ulice i pešačke zone za upravljanje kišnicom i smanjenjem energetske potrošnje, onda je budućnost svetla za sve urbane centre na svetu.
Video prezentacija Grada Čikaga ispod pokazuje zelene atribute urbane ulice (napomena - video je na engleskom jeziku).
