Devedesetih godina prošlog veka, Kopenhagen je započeo jedan od najambicioznijih urbanih projekata u Evropi. Novi pojas razvoja, dug pet kilometara i samo 600 metara širok, trebao je da bude smešten južno od grada preko ostrva Amager. Sa Amager Oresund mostom - severnoevropski prvi i jedini put ka Švedskoj - u izgradnji, Kopenhagen i Malmo bi imali potencijal da oforme međunarodno gradsko područje. Pored linije metroa, isečen sa autoputem ka Švedskoj, i 15 minuta od najvećeg danskog međunarodnog aerodoroma, najnoviji deo razvoja, Orestad (Ørestad), treba da bude raskrsnica Skandinavije.
U to vreme, Orstad je bio ništa više od zaraslog mesta punog trave i autoputem. Opasan tempo izgradnje od tada mu je zaradio nadimak Kopenhagenski Dubai. Kada bude završen, očekuje se da će stotine hiljada ljudi tu živeti, raditi ili studirati.
Ali, deset godina nakon početka izgradnje Orestad projekta, projektanti su tiho odbacili svoj projekat - generalni urbanistički plan iz 2006. godine koji je projektovao slavni poljsko-američki arhitekta Danijel Libeskind. A zašto?
U prvoj deceniji ovog veka, Orestad je dobio metro liniju, najveći konfernecijski centar u Skandinaviji, najveći hotel u Danskoj, najveći tržni centra i najveći stambeni kompleks. Mnoge od novih zgrada su prilično lepe: pogledajte spavaonicu Lundgaard and Tranberg’s Tietencollegiet (ispod), VM House od biroa BIG, ili Orestad koledž biroa 3XN. Takođe, Žan Nuvel je doprineo projektu koncertne dvorane, dok je Libeskind sastavio plan za centar grada Orestad.
Oglas
Zatim se zadesila čuvena finansijska kriza, i izgradnja je zaustavljena. Od tri dela oblasti, severni Orestad deo je skoro završen, a njegova blizina Kopenhagenu je pomogla u integraciji prostora u grad. U Južnom Orestadu nalazi se najveći stambeni kompleks u zemlji (BIG House), koji se izdiže u sred polja, pažnjaci na jugu (namerno postavljeni) i travnata savana na severu (koja je nenamerna) koji ga razdvajaju od ostatka projekta.
Grad Orestad se nalazi između ta dva. Brojne stambene zgrade su izgrađene pre krize, ali oni koji su kupili stanove pre krize su sada shvatili da su njihove investicije sada vrede delić onoga koliko su platili. Ne samo da je stambeni mehur pukao - cene nekretnina su pale za 15 posto od 2007. godine - već i sa zaustavljenom izgradnjom, obećane pogodnosti kraja se nisu ostvarile, što dodatno umanjuje vrednost nekretnina.
Ne postoje prodavnice, restorani niti noćni život. Stanvnici kupuju svakodnevno hleb u tržnom centru. Izgradnja centra Orestada, Libeskindovog mini grada i kamena temeljca projekta, nije počeo. Stvari se nisu mnogo promenile za četiri godine: u Orestadu bi trebalo da živi 20.000 ljudi, ali trenutno ih je tamo 7.445.
Pošto je predviđen ekonomski rast Danske ove godine pao na jedan posto, projektanti i dalje veruju u koncept projekta. Ali ne i plan: krajem avgusta, danske novine Berlingske su otkrile da je koalicioni razvoj Orestada kompanije By and Havn, Lučke vlasti Kopenhagena i razvojne korporacije NCC tiho zamenio projekat Danijela Libeskinda iz 2006. godine, za projekat manjeg obima koji je izradio biro COBE. Ako prvi projekat, koji je izrađen od strane svetski poznatog arhitekte, predstvalja ambicije Orestada, drugi predstvalja realnost.
Libeskindov međunarodno priznati 'brend' bi definisao projekat. Njegov 'uži centar', inspirisan srednjovekovnim gradom, bio je sastavljen od gužvi uskih ulica projektovanih da stvore osećaj urbaniteta i da zaštite pešake ove oblasti od jakih vetrova. Neboder od dvadeset spratova bi služio kao svetionik razvoja, na kome bi se ogledale više zgrade u Orestadu. On je trebao da bude maltene bez automobilskog saobraćaja.
Novi projekat nije stvarno odstupanje od tih principa, iako je neboder izgubljen i napravljeni su neki ustupci saobraćaju. To nije arhitektonski ustupa, takođe - arhitektonski biro COBE je projektovao odlične građevine širom Kopenhagena. Ali to je veoma različiti plan u pogledu razvoja.
Libeskindov projekat je ima centralizovane sadržaje koji su zahtevali da centar grada bude izgrađen odjednom, kao i priliv novca, posla i izgardnje koje bi podlmadile područje. Projekat biroa COBE (ispod) je više fleksibilniji. Objekti i ulice će biti dodavane onda kada sredstva budu dostupna, što znači da bi neka izgradnja mogla da počne već sledeće godine. Projektanti misle da je tržište spremno za još malo nekretnina (iako je kancelarijski prostor u Kopenhagenu upražen od 9 do 11 procenata sada).
Dakle, san je opet živ - ali je samo drugačiji. Centar će pojedinačno rasti. Prvi klijenti bi mogli da se usele 2015. godine, a poslednji, pa, ko zna? To je pomalo otvoren i nesiguran način planiranja koji Orstad nije trebao da bude.
Centar Orestada neće projektovati Danijel Libeskind, i on neće biti izgrađen za dan. Ali će bar biti izgrađen. Za naselje čija je najveća atrakcija tržni centar, svaki razvoj je dobra vest.
