Trka je uvek u toku. U razmaku od samo dve godine, najviša zgrada na svetu je izgrađena tri puta u Njujorku: zgrada Menheten banke od 282,5 metara izgrađena 1930. godine, nakon par meseci Krajsler zgrada od 319 metara, i jedaneast meseci posle, 1931. godine, Empajer Stejt Bilding od 381 metra.
Era arhitektonskih trka i merenja ega preko objekata se samo intenzivirala u decenijama od tada. Godine 2003, zgrada Taipei 101 sa 509 metara je prerasla Petronas kule od 452 metara u Kuala Lumpuru nakon sedmogodišnje vladavine kao najviše zgrade na svetu.
Godine 2010, Burdž Kalifa je prevazišao Taipei 101, penjući se na neverovatnih 828 metara. Hrabri graditelji u Kini žele da idi za deset metara više kasnije ove godine sa prefabrikovanim neboderom od 220 spratova koji navodno može biti izgrađen za 90 dana. A zatim, 2018. godine, Kingdom Tauer u Džedi, Saudijska Arabija, će otići znatno više, na predloženu visinu od najmanje 1.000 metara.
Da li će ova trka ikada prestati? Ne u doglednoj budućnosti. Ali mora da postoji neka vrsta krajnje tačke, neka najviša moguća visina koju zgrada može da dostigne. Na kraju će postojati najviša zgrada na svetu koja je neuporedivo najviša, zato što mora da postoji gornja granica. Zar ne?
Oglas
Pitajte građevinske stručnjake ili arhitekte i oni će vam reći da postoje mnogo ograničenja koje sprečavaju nebodere da rastu sve više. Materijali, ljudski komfor, tehnologije lift i, što je najvažnije, novac igraju ulogu u određevianju koliko visoko neka zgrada može biti.
Ali sigurno moraju postojati neka fizička ograničenja koja bi sprečila previsoke zgrade. Ne možemo, na primer, da izgradimo zgradu koja bi stigla do meseca, jer naučnim rečnikom govoreći, mesec bi udario zgradu i zgrada bi otišla kabum. Ali može li postojati zgrada sa penthaus apartmanom u svemiru, izvan zemljine atmosfere? Ili zgrada od 100 kilometara?
Savet za visoke zgrade i urbana staništa (Council on Tall Buildings and Urban Habitat), grupa koju zanimaju i koja je fokusirana na fenomen oblakodera, nedavno je pitala grupu vodeći arhitekta i projektanata nebodera o ograničenjima visokih zgrada.
Oni su se pitali: "Šta mislite koji je najveće ograničavajući faktor koji bi sprečio čovečanstvo da stvara zgrade visoke jednu milju ili više?" Odgovori koje su dobili imaju tendenciju da se fokusiraju na pragmatične tehnikaljie suočavanja sa finansiranjem i tržištem nekretnina ili nedostatkom prirodnog svetla u zgradama sa širokim osnovama.
"Preovlađujući problem jeste u liftovskom i transportnom sistemu", kaže Adrijan Smit, arhitekta sadašnje najviše zgrade na svetu i one koja će je uskoro potisnuti, kilometarsko-visoki Kingdom Tauer u Džedi.
Ali po pitanju strukturalnih ograničenja, ultimativni stručnjak je verovatno Vilijam Bejker (William Baker). On je vrhunski građevinski inženjer u birou Skidomore, Owings and Merrill (SOM) i on je radio sa Smitom na projektu Burdž Kalifa, projektovajući sistem koji je omogući tako visoku strukturu.
Taj sistem, poznat kao poduprto jezgro, jeste vrsta trokrilnog koplja koje omogućava stabilnost, upotrebljiv koristan prostor (koji nije uvučen duboko i mračno unutar masovne zgrade) i ograničeni gubitak prostora sa konstruktivnim elementima.
Bejker kaže da sistem poduprtog jezgra može da se koristi za izgradnju nebodera viših od Burdž Kalife. "MOgli bismo da napravimo duplo višu zgradu ili čak i višu od toga", kaže on.
I mada on naziva projektovanje nebodera "kao prilično ozbiljan poduhvat", on takođe smatra da je potpuno izvodljivo izgraditi mnogo veći neboder od Kingdom Tauera. "Možemo vrlo lako postići kilometar. Možemo vrlo lako postići i jednu milju. Verovatno bismo mogli da izvedemo objekat koji je milju dugačak (1,6093km) objekat, a verovatno i malo viši", dodaje on.
Poduprto jezgro bi verovatno moralo biti modifikovana kako bi postiglo visinu veću iznad jedne milje. Ali inženjer Bejker kaže da mogu biti projektovani drugi sitemi. U stvari, on upravo radi na nekima od njih.
Jedna od ideja za novi sistem jeste zgrade sa šupljim bazama. Pomislite na Ajfelovu kulu, kaže Tim Džonson (Tim Johnson). On je predsednik Saveta za visoke zgrade i urbana staništa i partner u arhitektonskom birou NBBJ, i on kaže da bilo koja stvarno visoka zgrada bila preuveličana verzija pariskog repera, inače bi niži spratovi, koji bi morali da podrže postepeno sužavajuću strukturu, bili suviše veliki i ne bi mogli da se popune.
Za klijenta sa Bliskog Istoka, koga Džonson ne sme da identifikuje, on je počeo da radi na projektovanju zgrade koja bi bila milju i po visoka (2.414m), sa 500 spratova. Ovo spada u teoretsku praksu i projektantski tim je identifikovao između osam i deset pronalazaka koji bi morali da se dogode kako bi se izgradila tako visoka zgrada.
Ne inovacija, kaže Džonson, već pronalazaka, u smislu potpuno novih tehnologija i materijala. "Jedan od uslova klijenta jeste bio da projekat podstiče ljudsku genijalnost", kaže on. Smatrajte je podstaknutom.
Sa tim pronalascima i šupljom bazom, Džonson kaže da bi projekat moga da stoji. Projekat je obustavljen kao rezultat kraha tržišta nekretnina 2008. godine (i verovatno malo zbog dobrog staromodnog pragmatizma). "Ali ako se stvari promene, ta zgrada može biti izgrađena", kaže on.
"Dokazali smo da je fizički i čak i programski moguće izgraditi zgradu visoku 1,5 milja. Da nam je neko rekao 'Napravite od dve milje', verovatno bismo i to mogli da uradimo", kaže Džonson. "Ali mnogo toga se svodi na novac. Ko će imati toliko kapitala?"
Što se same strukture tiče, drugi smatraju da je to moguće takođe. Podsećamo vas na koncept supernebodera iz 1990-tih u obliku vulkana koji je visok 2,5 milja, i trebao je da se nalazi u Tokiju. Taj neboder je nazvan X-Seed 4000 i dosta je ličio na Ajfelov toranj, prevashodno po pitanju same baze.
Ovaj neboder (u pravom smislu reči) od 4.000 metara nikada nije izgrađen zbog raznih razloga, ali najočigledniji je taj da nekretnine u Tokiju nisu baš jeftine. Sama baza ovog nenormalno natečenog tornja bi pojeo blokove i blokove kako bi postigao strukturalnu stabilnost.
U stvari, osnova ove strukture, prema konceptualnim crtežima, bi se širila kilometrima, slično kao osnova planine Fudži, koja je sama niža za 225 metara od nebodera X-Seed 4000.
Zgada viša od planine se čini besmisleno. Ali, prema Bejkeru, to je sasvim moguće. "Mogli biste bez problema ići i više od najviše planine, sve dok širite osnovu tornja", kaže Bejker.
Teoretski, dakle, objekat može biti izgrađen da bude visok 8.849 metara, jedan metar više od Mont Everesta. Osnova te planine, prema određenim teorijskim proračunima, je oko 4.100 kvadratnih kilometara - što je ogromna baza za zgradu, pa čak i ako je sa šupljim jezgrom. Ali, s obzirom na strukturalne sisteme poput podrputog jezgra, osnova verovatno ne bi trebala da bude velika kao ove planine.
I ova teoretski najviša zgrada bi mogla da bude viša od 8.849 metara, kaže Bejker, jer zgrade su daleko lakše od čvrstih planina. Neboder Burdž Kalifa je prema njegovim procenama oko 15 posto strukture i 85 posto vazduha.
Na osnovu neke brze matematike, ako je zgrada teška samo 15 posto u odnosu na čvrsti objekat, mogla bi biti 6,6667 puta viša a da teži isto kao taj čvrsti objekat. Zgrada bi, hipotetički, mogla da se pone na skoro 59.000 metara a da ne bude teža od Mont Everesta ili da sravni samu zemlju ispod nje. Zar ne?
"Morao bih da razmotrim malo to pitanje", kaže Bejker. Pitali smo ga da nam da procenu. "Bojim se da ću morati da vas ostavim bez cifre", smejući se Bejker nam govori. "Ovo je proračun koji bih morao da uradim podosta podrobno."
Tako da mi još uvek ne znamo koliko bi najviša zgrada zaista bila. U međuvremenu, visina od 8.849 metara je u suštini najviša. Ali kao i stalno pokretna kruna najviše zgrade na sveti, čak i ova procena može da poraste vremenom. Ostaje nam samo da nas vreme demantuje ili potvrdi.
