Prema projektu Džejmsa Stogela, Beograd je dobio prvo javno okupljalište u kvartu Savalama, takozvanu „Kolibu kulture“. Biće to mesto za sastanke, odmor posle šetnje, diskusiju, izlaganje umetničkih dela...
Mladi američki arhitekta, koji je desetak dana unazad konstruisao svoju „privremenu instalaciju u javnom prostoru” da bi pred kraj Mikser festivala stigao da je postavi, dobio je prvu nagradu na konkursu raspisanom u februaru ove godine. Žiri u sastavu Tim Renije (ETH Cirih), Lars Hoglund (KTH Stokholm) i Ivan Kucina (Arhitektonski fakultet u Beogradu) od 35 prispelih radova jednoglasno je odabrao četiri koji predstavljaju spektar različitih dizajnerskih vizija, odlučivši se posebno za Stogelov holistički, odnosno, „neformalni pristup urbanoj nadgradnji”.
Pošto je prema prvobitnoj zamisli okupljalište trebalo da bude na drugom mestu, da bi se po dolasku u Beograd situacija promenila, Stogel je morao da dela brzo: obišao je Savamalu i pronašao način da projekat prilagodi novoodabranom okruženju.
– Mali, multifunkcionalni paviljon sastoji se od prilaza na jednoj strani, dela koji prelazi preko pruge i prostora za boravak i ljudi i umetničkih dela na drugoj strani. To su zapravo tri celine: galerija, mesto za muzičke performanse i sastajalište. Struktura je jednostavna i prirodna. I boje su one koje sam materijal već ima, od svetlozlataste do ugljenobraon. To što je objekat prirodan dozvoljava građanima da ga prisvoje. Ko zna čemu će još služiti osim onome čemu sam ga ja namenio. Posebno sam ponosan na to što sam uspeo da budem i koristan. Rešio sam jedan od velikih problema tog prostora – premostio sam prugu, pa je dolazak do reke lakši – kaže Stogel.
Oglas
Gradska okupljališta sastavljena su, obično, od pojedinačnih sedišta i zajedničkog prostora, različita su po obliku i veličini, ali su sva bez vrata i zidova, jednostavna za sklapanje i rasklapanje i laka za transport. Bitno je da privuku sve slojeve stanovništva – od mladih i starih, preko umetničke populacije, do političara.
Stogel posebno ističe pomoć petnaest studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, bez kojih njegova rukotvorina ne bi bila onakva kakva jeste. Raduje ga, kaže, još i to što je u naš grad doneo praksu korišćenja već upotrebljavanih materijala, koja je ovde relativno nova, a uklapa se savršeno u okruženje – integriše prošlost u jednu novu, savremenu konstrukciju. Takav pristup obnovi možda će, uskoro, zaživeti i na celoj Savamali.
Povezani tekstovi:
