Završetak druge najviše građevine na svetu - televizijskog predajnika i osmatračnice Nebeskog drveta (Sky Tree) u Tokiju, je obeleženo prestupnog dana 2012. godine. Sa 634 metara toranj je skoro duplo viši od prethodnog japanskog tornja, predajnika Tokyo Tower čija je visina 333 metara. To je hrabar tehnološki podvig kada se uzme u obzir da je u središtu zone zemljotresa.
Građevinska kompanija Nikken Sekkei, kompanija koja je iza obe zgrade, je efikasno udvostručila svoj lični rekord u izgradnji Nebeskog drveta, i na taj način zaposlila najnoviju tehnologiju, da ne spominjemo stručnost "više od 100 arhitekata, inženjera i planera" u izgradnji upečatljivog giganta koji je otporan na zemljotrese - superkule za koju njeni projektanti tvrde da je "bezbednija" od bilo koje druge. Kula Nebesko drvo ima odnos širine i visine 9:1 - što je uzana, gotovo iglasta forma.
Zašto tako visoko?
Oglas
Kula Tokyo Sky Tree, kao Tokyo Tower pre njega, je pre svega televizijski predajnik. Tokijska kula je bila dosta visoka u 1958. godini, a i decenijama posle; ali sa prebacivanjem na digitalno emitovanje visina kule se pokazala nedovoljnom za područje koje je morala da pokrije - otuda i potreba za višom kulom - dakle, u stvari, tokijskim Nebeskim drvetom.
Nebsko drvo je u prizemnom nivou tripod koji stoji na bazi jednakostraničnog trougla sa stranama od po 68 metara. Kako toranj napreduje naviše, njegov presek se veoma brzo menja od trougla ka kruga (oblik "bez presedana", prema njegovim projektantima), postajući potpuno cilindrična kula između polovine i dve trećine na putu ka vrhu.
Počelo je sa balonom
Pre nego što su arhitekte iz kompanije Nikken Sekkei mogli da stave olovku na papir, oni su morali da bolje razumeju uslove koji vladaju na nadmorskoj visini od 600 metara. Da bi to uradili, kompanija je poslala meteorološki balan da prikupi opsežne podatke - podatke o vetru su korišćeni da bi se proniklo u bočne sile vetrova koje će zgrada morati da izdrži.
U međuvremenu, stotinama metara ispod, kompanija je odradila projekat "posmatranja mikro pokreta" sa kojim su imali uvid u najsitnije detalje u sastav zemljišta do dubine od 3 kilometara. Ovaj nivo detaljnosti omogućava mnogo tačniju kompjutersku simulaciju ljuljanja objekta u uslovima zemljotresa.
Srednjovekovna otpornost
Konstruktivni dizajn Nebeskog drveta se oslanja na izuzetno jakim čeličnim cevima koji, u osnovi kule, imaju prečnik od 2,3 metara i debljinu od 10 santimetara. Oni su raspoređeni u nizu trouglastih rešetki koji, što je neuobičajeno za jednu zgradu, imaju zglobove koji se više upotrebljavaju na strukturama poput naftnih platformi.
Da bi konrtrolisali vibracije, kompanija Nikken Sekkei je uzela inspiraciju iz onoga što, na prvi pogled, deluje kao neverovatan izvor: tradicionalne petospratne japanske pagode. Tokom vekova, stotine ovih drvenih struktura je uzdržalo zemljotrese i tajfune, i kompanija Nikken Sekkei tvrdi da ni jedna padoga nije pala usled seizmičkih događaja.
Ova inherentna snaga se smatra da potiče iz činjenice da je centralni stub (ili šimbašira na japanskom) fizički ne pridržava ni jedan sprat pagode već umesto toga deluje kao protivteža oko koga ostatak zgrade može da vibrira. Kompanija Nikken Sekkei je unapredila ovaj koncept sa onim što oni nazivaju šimbašira seišin, ili centralni stub za kontrolu vibracija, gde su jezgro stuba i okolni čelični ram povezani sa fleksibilnim naftnim amortizerom.
Upravljanje masom
Dodatna otpornost se postiže kroz "dodati mehanizam kontrole mase" (iliti podešenog masovnog dampera) - sistem za prigušenje koji, u slučaju zemljotresa, se kreće u suprotnom pravcu od same zgrade, i zadržava centar gravitacije što je moguće centrirano u bazi kule. Iako čelične šipke, beton, ili čak i sama struktura zgrade se koristi u ovu svrhu, ali kompanija Nikkei Sekkei tvrdi da je centralni stub u ulozi dodane mase za prigušivanje vibracija prvi na svetu primer ovakve primene.
Čvrsti oslonac
Naravno, takva otpornost je ništa bez odgovarajućeg oslonca, a temelji Nebeskog drveta su zaslužni za njegovo ime. Ispod svake od tri noge kule nalazi se klaster šipova (linijske a ne tačkaste forme) dubine od 50 metara sa armirano betonskim čvorištima, koje kompanija Nikken Sekkei poredi sa sistemom korenja nekog gigantskog drveta, "monolitno integrisano" sa zemljom.
Za formiranje trougla između tri klastera zadužena su tri duža podzemna zida od po 35 metara. Korišćenje pilona u obliku zidova povećava korisno trenje sa zemljom. Drugi klaster šipova je ugrađen u centru trougla, ispod centra kule.
Toranj Nebesko drvo se otvara za javnost u maju i pružiće spektakularni vidik od 360 stepeni na Tokijo u prvom planu i Kanto regiju (17.000 kvadratnih kilometara) u drugom planu. Ulaznica do prve panoramske platforme na 350 metara košta 18 evra, dok do druge koja se nalazi na visini od 450 metara košta oko 27 evra.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
